Kod nas se pod socijalnim stanovanjem obično podrazumevaju stanovi koji se grade za marginalne društvene grupe. U Evropi, u stanovima sa subvencionisanim stanarinama, žive i pripadnici srednjeg društvenog sloja a zgrade socijalnog stanovanja prave su lepotice.
Kada smo pre dvadeset i više godina rasprodali društvene odnosno državne stanove, država je ostala bez ogromnog stambenog fonda koji je prešao u privatne ruke. I to za relativno male pare. Tada smo mislili da je tako u kapitalizmu, kasnije se ispostavilo da ipak nije. Kako danas doći do sopstvenog krova nad glavom ako vam ga neko ne ostavi kao nasledstvo. Ili, da li se odlučiti za podstanarstvo sa kirijama koje, naročito u velikim gradovima, idu nebu pod oblake.
DO STANA ZA DEVET GODINA
Podaci Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokazuju da je za kupovinu stana prosečne cene i prosečne površine potrebno devet kompletnih prosečnih godišnjih plata ako se stan kupuje gotovinom. Ako se kupuje na kredit, onda i čitavih 13.
Za one koji svojim petogodišnjim primanjima ne mogu da kupe stan, morala bi da postoji neka vrsta stambene podrške.
Država je podršku pokušala da pruži subvencionisanim stambenim kreditima, ali analize su pokazale da takvi krediti nisu smanjili cenu kvadrata stana, posebno u većim gradovima.
ŠTA RADI BEČ?
Grad Beč u svom stambenom fondu ima čak 220 000 stanova. Beograd 1500 a samo 750 stanova se izdaje. U manjim gradovima u Srbiji, situacija je još lošija.
Kod nas se o socijalnom stanovanju priča, a Beč i dalje intenzivno gradi nove stanove.
Zašto ih gradi? Gradi ih sa idejom da se građanima ponudi stanovanje po nižim kirijama, a to sve grad podstiče tako što stanove raspodeljuje po socijalnim kriterijumima. Tako u privatnom sektoru kirije iznose između 15 i 20 evra po kvadratu, a u gradskom 6 do 7 evra.
Opravdanje za to što mi ne gradimo takve stanove je da mi to ne možemo jer smo siromašna zemlja. No, kad se kirija ubere, stanovi u vlasništvu grada postaju dugoročni ulog u ekonomiju grada. Što je više javnih stanova koji se dugoročno izdaju po prihvatljivoj ceni, to je gazdama privatnih stanova teže da povećaju kiriju, a investitorima koji prodaju stanove na tržištu teže da to rade po cenama koje nisu prihvatljive za dobar deo stanovništva.
Socijalno stanovanje ima dugu tradiciju i u Nemačkoj. Štaviše, stanovi za socijalno stanovanje nisu nužno na periferiji – vrlo često se oni nalaze i u popularnim delovima grada.
U Francuskoj su zgrade namenjene socijalnom stanovanju izazov za arhitekte, koji projektuju prave zgrade – lepotice.
Polemike oko toga da li je promovisanje socijalnog stanovanja rešenje, istine radi, vodi se i u zemljama sa dugom tradicijom.
Zato je to pitanje o kome uvek valja razmišljati.
