Bilo nam je smešno, misli globalno, deluj lokalno, otvorili smo se, brzo, za sve što nam je stizalo iz sveta a onda shvatili da je, ponekad, brzo jednako kuso. I ne samo mi. Pokret spore hrane širi se svetom, a i nama je sve bliži.
Nedavno je objavljeno da i naša država kreće u rat sa sve većom gojaznošću školske dece i mladih.
Sa problemima gojazne nacije, već se bore mnoge države.
Bilo nam je lepo što je brzo a sad nam je sve lepše, što je sporije.
POKRET SPORE HRANE
Pokret spore hrane širi se svetom a i kod nas ima sve više pristalica. Sve je više onih koji prelaze na zdrave obroke, koji preferiraju lokalne proizvode, biramo voće i povrće iz domaćeg uzgoja, pitamo se odakle mleko i meso stignu u prodavnicu…
Jesmo globalisti ali volimo lokalno, ukratko.
KAKO JE POČELO
Italijan Karlo Petrini, osnivač Pokreta spore hrane, 1986. godine rekao je sad već antologijsku rečenicu – Mi smo ono što jedemo.
Spora hrana je nastala kao odgovor na brzu hranu, ali se razvila u nešto mnogo više od toga.
Spora hrana nudi sve što nudi bilo koja ishrana – sve vrste mesa, morske plodove, ribe, voće i povrće, mesne prerađevine koje se koriste isključivo domaće pripremljeni.
Spora hrana promoviše proizvodnju zdrave, nezagađene i ukusne hrane koja je stvorena na zdrav i samoodrživ način, brine o zaštiti jedinstvenih vrsta namirnica karakterističnih za određeno područje, podržava razvoj lokalnih proizvođača…
GDE SMO TU MI?
Na sreću, još postoje mali proizvođači i mleka i mlečnih proizvoda, i mesa i suhomesnatih proizvoda, odličnog voća i povrća, i prerađevina od njih…
U Banatskom Karađorđevu, selu pored Žitišta, postoji poljoprivredno gazdinstvo koje prozvodi vrhunske kozje sireve i druge prerađevine od kozjeg mleka, a odlične ovčije sireve prave domaćice iz Tomaševca. Tomaševčani su poznati i po guskama, pa se u ovom selu još može pronaći vrhunska guščija mast koja je i hrana i lek…
U Tarašu se gaji odličan krompir i još bolji kupus a u Mihajlovu peršun i šargarepa.
Dobrog grožđa ima u Orlovatu, Aradcu, Tarašu a gde ima dobrog grožđa ima i dobrog domaćeg vina…
Ima toga još, pa možda nekom sledećom prilikom.
Razmislite o tome šta jedete, koliko pažnje i vremena posvećujete hrani, kako hranite svoje potomstvo…
Usporite malo, raspitajte se šta je to dobro a lokalno, posetite pijacu koju dugo niste.
Spora hrana, sporiji ili u prevodu bolji život.
