Ključna rečzanimljivosti

Tomaševac, u ravnome Banatu, na prvi pogled nalik drugim vojvođanskim selima, zapravo se izdvaja od ostalih. Svojevremeno je ovo mesto proglašeno za prestonicu banatskih militara čime su Tomaševčani hteli da podsete mlađe naraštaje na ulogu koju su imali u stvaranju istorije današnje Vojvodine. Militari su bili stanovnici naselja koja su predstavljala deo vojne granice u tadašnjoj Austrougarskoj...

Skulptura „Prelja“, čija je autorka akademska vajarka Ljubica Tapavički, već 17 godina krasi centralni gradski trg u Zrenjaninu. Skulptura „Prelja“, koja je postavljena između Rimokatoličke katedrale i Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, na Trgu slobode, svečano je otkrivena poslednjeg dana 2009. godine. Gipsanu skulpturu, koja prikazuje tihu i vrednu Banaćanku, Ljubica Tapavički je...

Suva, barena, hamburger, gronik, sapunjara, pančeta, debela i tanka, dimljena i iz salamure… Teško da ima nekog ko je nije probao svežu, pečenu sa jajima, iz rerne ili tiganja. Slanina je vrsta sušenog mesa i najvećim delom je svinjskog porekla. U novije vreme, napravljena je i od ćurećeg, pa i jarećeg mesa, ali kad se kaže slanina – zna se, ipak, na šta se misli. Nastala je iz jednostavnog...

Tkanje spada u jednu od najstarijih ljudskih delatnosti, starije i od poljoprivrede. Tkani predmeti pronađeni su u grobnicama starijim od 10 hiljada godina. Naučnici smatraju da su žene gledale kako pauk plete mrežu, kako ptica svija gnezdo i pokušale i same. I uspelo im je. Prvo su tkale na primitivnim razbojima a onda se razboj usavršavao. Tkački razboj se smatra najjednostavnijom spravom koja...

Ajnfort kapije su, osim što su krasile kuću, bile i statusni simbol. Nisu to obična vrata. Da bi neko imao ajnfort kapiju, morao je da ima i veliku kuću. Da bi imao veliku kuću, morao je da bude bogat. Za takvu kuću i ajnfort radilo se mnogo, štedele su generacije… Izvorno, ajnfort kapije su drvene kapije na takozvanim „švapskim kućama“, postavljene sa ulične strane. Ove su kapije u...

Danas se mesi za manifestacije posvećene hlebu i starim običajima, a nekad je bila najomiljeniji a vrlo često i jedini hleb na stolu. Zove se cipovka ili „hleb koji se smeši na mesec“. To ime od milošte dobila je, jer kad je domaćica dobro zareže, gornja kora se tako odvoji da podseća na neko lepo nasmejano lice. Cipovka je hleb karakterističan isključivo za Vojvodinu i spada u nematerijalna...