Cene nekretnina rastu u celom svetu, a u državama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj najviše su rasle u poslednjih 120 godina.
Nekretnine nisu poskupele samo u tri države od 40 koliko OECD ima članica.
O ovom fenomenu, koji se vezuje za pandemiju virusa korona, pišu svi svetski mediji a po tekstovima o rastu cena nekretnina ne zaostaju ni domaći.
Prosečan rast cena nekretnina u svetu, u prvom kvartalu ove godine, iznosio je do sada nezabeležnih 9,4 odsto.
Glavni “krivci” za rast su niske kamatne stope, akumulirano bogatstvo kod određenog sloja ljudi, ali i potreba za više prostora, što je direktan uticaj pandemije i rada od kuće.
Niske kamatne stope, kao i ekstremno povoljni finansijski uslovi, smatraju analitičari, doveli su u nekim državama do “nekretninske groznice”.
Ipak, ta “groznica” trese tek jedan društveni sloj. Onaj, uži.
Širim slojevima, smatraju analitičari, kupovina sopstvene nekretnine biće sve nedostupnija.
Domaći specijaliteti
Iz meseca u mesec rastu cene u svim gradovima u Srbiji, pokazuju podaci sajta nekretnine.rs. U nekim beogradskim opštinama 10 odsto, u nekim novosadskim i više.
U Novom Sadu cene su najviše rasle u Novom naselju i to 10,8 odsto, sa 1.256 evra, na 1.389 evra.
Apsolutno najveći rast vrednosti nekretnina na tržištu u Srbiji je u Nišu.
U najpopularnijoj niškoj ulici, Bulevaru Nemanjića, cene su rasle u astronomskim kategorijama. Neverovatnih 41,14 odsto rast vrednosti nekretnina, znači da se u januaru kvadrat plaćao 924 evra, dok je krajem drugog kvarala on vredeo okruglo 1.300 evra, piše sajt nekretnine.rs.
Tokom jula u Srbiji je zaključeno 12.992 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u poređenju sa julom 2019. godine povećanje od 22,3 odsto, navodi Republički geodetski zavod
Količina novca na tržištu u julu iznosila je 503,9 miliona evra. Dominantno je bilo plaćanje gotovinski, u 85 odsto realizovanih prometa.
