U Zagrebu su odlučili da u starinskim kućicama, koje su nekad služile za prodaju karata u javnom prevozu, otvore mini muzeje. To nisu sami smislili, kažu zagrebačke vlasti, nego su nešto slično videli po svetu.
U Lisabonu su odlučili da muzeje otvore u napuštenim a sačuvanim objektima gradske toplane, sa sve visokim dimnjacima.
Lisabonske vlasti kažu, objekti su primer industrijske arhitekture, održavaju duh jednog vremena a mnogo bi bilo skuplje rušiti ih nego im dati novi život.
Muzeji se otvaraju na sve neobičnijim mestima a sve je više ideja kako objekti koji više nemaju originalnu funkciju, dobijaju nove sadržaje.
U Zrenjaninu ima mnogo objekata koji su izgubili svoju funkciju ali bi, uz dobru ideju i nešto novca, mogli dobiti novu šansu.
Primer su nekadašnje trafostanice, koje su odavno van funkcije a predstavljaju primer industrijske arhitekture i imaju svoju kulturnu vrednost.
Jedna od tih trafostanica nalazi se na uglu ulica Dr Zorana Kamenkovića i Daničićeve. Ova, kao i još nekoliko sačuvanih, stare su jedan vek.
Prema saznanjima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, ovo nije jedina trafostanica u gradu koju je izgradila firma „Matern i Husar“ nakon javnog tendera koji je pre sto godina objavila tadašnja gradska vlast.
U zavisnosti od toga gde se nalaze, ove trafostanice, pravi spomenici nekadašnjeg vremena, zavređuju pažnju pomenutog zavoda. Kao primerke industrijske arhitekture sigurno je da bi, bar neke od njih, trebalo sačuvati, kažu u ovoj ustanovi kulture.
Trafostanica na uglu Dr Zorana Kamenkovića i Daničićeve već odavno nije u funkciji.
Ova se našla na nezgodnom mestu pa u mesnoj zajednici „Centar“ u poslednjih nekoliko godina traže da se ona ukloni.
Trafostanica se, istina, nalazi na dosta nezgodnom mestu. To verovatno nije bio slučaj kada je postavljana, s obzirom na to da je u međuvremenu prošlo sto godina.
Ono što bi moglo da je spase je da je smeštena tačno na granici zaštićene prostorne celine. To znači da bi se, ukoliko bi neko rešio da je ukloni, morao pitati Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Posebna je priča što bi ti napušteni a tako lepi objekti mogli da dobiju novi sadržaj. Da postanu mini galerije ili suvenirnice ili nešto treće, a ne zid za ispisivanje besmislenih grafita ili oglasna tabla.
Najtužnije bi bilo da samo nestanu.
