Cene nekretnina u Evropskoj uniji su za 15 godina porasle za 57,9 odsto, a u Mađarskoj i u Estoniji su više nego utrostručene, objavio je Eurostat.
U prvom tromesečju 2025. godine, u odnosu na isti period 2010, kuće su u Mađarskoj poskupele za 260 odsto, u Estoniji za 238 odsto, a udvostručene su u devet zemalja (Litvaniji, Letoniji, Češkoj, Portugalu, Bugarskoj, Austriji, Luksemburgu, Poljskoj i Slovačkoj).
Italija je jedina zemlja u kojoj su cene kuća pale, za četiri odsto.
U poređenju s prvim kvartalom 2024, cene kuća su porasle za 5,7 odsto, a zakup za 3,2 odsto.
U odnosu na poslednje tromesečje prošle godine, rast cena je bio 1,4 odsto za kupovinu i 0,9 odsto za iznajmljivanje.
Od 2010. godine zakup kuća povećan je za 27,8 odsto.
Najveći rast zabeležen je u Estoniji (220), Litvaniji (184), Mađarskoj (124) i Irskoj (115 odsto).
Jedino je u Grčkoj pojeftinilo iznajmljivanje kuća, za 11 odsto.
Dok su zakupnine stalno rasle, cene kuća su imale promenljiviji obrazac. Od prvog tromesečja 2015. do trećeg tromesečja 2022. godine zabeležen je veliki skok, nakon čega je usledio mali pad i stabilizacija, a zatim su ponovo počele da rastu 2024. godine.
U Srbiji je slična situacija.
Prema poslednjim objavljenim podacima, najviše kuća prodaje se u Vojvodini.
A u Vojvodini, najskuplje su kuće u Novom Sadu.
Zrenjanin i Novi Sad izdvajaju se u Vojvodini po broju prodatih kuća, dok su beogradske opštine na prvom mestu gledajući celu Srbiju.
Cene kuća imaju širok raspon i kreću su se od minimalnih 400 ostvarenih u više gradova u Srbiji do 5.100.000 evra u opštini Savski venac.
Vrednost tržišta kuća u Republici Srbiji je 650 miliona evra, od toga je 243 miliona u Vojvodini, a u Gradu Beogradu 208 miliona evra.
Najveći udeo u broju registrovanih ugovora o kupoprodaji kuća je u regionu Vojvodine 53 odsto, zatim Šumadije i Zapadne Srbije 21 odsto, Južne i Istočne Srbije 15 odsto, a Grada Beograda 11 odsto.
U prometu kuća najviše su zastupljene kuće od 70 do 120 metara kvadratnih, njih 47 odsto, zatim kuća do 70 metara kvadratnih, njih 26 odsto i tako dalje.
Najčešće su u prometu bili placevi površine od dva do sedam ari – 55 odsto, zatim od sedam do 12 ari – 24 odsto, preko 12 ari – 17 odsto i ispod dva ara – četiri odsto od ukupnog prometa.
