Za razliku od drugih gradova, čiji stanovnici hrle u parkove, pogotovo u vreme letnjih vrućina, zrenjaninski parkovi su prazni.
Zašto je to tako, teško je reći, ali jedan od razloga sigurno je i to što su zrenjaninski parkovi neuređeni.
Ni u jednom zrenjaninskom parku trava nije uređena da bi se na njoj moglo sedeti. U novosadskom Dunavskom parku ne može se naći slobodno mesto na travi. To ne čudi jer je trava u Dunavskom parku kao u Engleskoj.
U zrenjaninskim parkovima trave gotovo i da nema. Ne obnavlja se, kosi povremeno, i to je to.
Problem je i parkovski mobilijar. U Plankovoj bašti, u centru Zrenjanina, godinama postoji jedna jedina klupa. Dečije igralište je potpuno neupotrebljivo i umesto da park vrvi od ljudi, Plankova bašta služi kao najkraći put od jednog do drugog dela grada, tek da se kroz njega prođe.
U najvećem zrenjaninskom parku, Karađorđevom, klupa ima ali je većina u lošem stanju.
Gradske vlasti najavile su za jesen veliku rekonstrukciju, vrednu sedam miliona dinara. Jesen je tu a javnost nije saznala detalje najavljene rekonstrukcije. Od prethodne, iz 2019. godine, građani koji vreme provode u parku nisu videli mnogo.
U celom parku postoji jedno dečje igralište i nijedan drugi sadržaj.
Javnost se proletos, kada je rekonstrukcija najavljena, sa razlogom zabrinula, jer su rekonstrukcije i ozelenjavanje obično značile seču drveća i pokušaje da se posadi novo a da od modernizacije i obogaćivanja parka sadržajem nije bilo ništa.
Zrenjaninsko izletište Motel, koje je takođe jedan veliki park na obodu grada, nije ni u planu za ozbiljniju rekonstrukciju.
U situaciji kada grad živi ubrzanu urbanizaciju u kojoj se mirne ulice u širem centru pretvaraju u kolektivna naselja, kada se nekadašnje dvorišta i bašte pretvaraju u beton i garaže, kada se zelenilo uništava bez ikakvih posledica, parkovi će postati još važniji.
Ne samo kao mesta na koja ćemo se sklanjati od paklenih vrućina nego i kao jedina preostala mesta u gradu u kojima će moći da se udahne kiseonik.
