Iako je u Elemiru, prema pisanim izvorima, podignuta prva vetrenjača u Vojvodini, danas su na teritoriji Zrenjanina sačuvane tek dve a u celoj Vojvodini jedanaest.
I ove dve sačuvane vetrenjače, u Melencima i Belom Blatu, iako u nekom režimu zaštite države kao spomenici graditeljstva, nisu u dobrom stanju i nemaju nikakvu funkciju.
Prvu vetrenjaču u Elemiru dao je da se sazida Agošton Kiš, koji je inspiraciju za svoj graditeljski naum pronašao u Holandiji, gde se lečio.
Prema legendi, Kiš je, ništa ne prepuštajući slučaju, i radnike doveo iz Holandije, koji su prvu vetrenjaču u Vojvodini sagradili za pola godine.
I, kako to već ide, uskoro su u svakom selu imućni veleposednici dali da se sazida bar jedna a u Čurugu u jednom momentu čak sedam vetrenjača.
Krajem 19. veka, tačnije 1885. godine, na teritoriji današnje Vojvodine, prema podacima ugarskih statističara, postojale su 282 vetrenjače.
Onda su došli parni mlinovi, pa ratovi, pa kolektivizacija, tek od svih na kraju je preživelo 11 vetrenjača, u Subotici, Bačkoj Topoli, Gunarošu, Oromu, Obornjači, Bečeju, Čurugu, Gospođincima, Melencima, Belom Blatu i u vojnom kompleksu u Karađorđevu.
Zrenjanin ima sreću da na svojoj teritoriji ima čak dve vetrenjače, ali ni sa jednom ne zna šta bi.
Bošnjakova vetrenjača u Melencima podignuta je 1899. godine, a svrstana je u nepokretno kultruno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Zidana je od opeke i ćerpiča a krov joj je pokriven šindrom.
Prvi put je kompletno obnovljena 1971. godine ali kako je dalje niko nije održavao niti je bilo čemu služila, i kako se ne bi srušila, 2007. nanovo su na njoj rađeni konzervatorski radovi.
Može se pogledati spolja, kako stoji usred ravnice i podseća na neka davna vremena.
Nešto je drugačija situacija sa vetrenjačom u Belom Blatu. Ona se nalazi u dvorištu privatne firme za preradu trske.
Sazidao ju je 1896. godine Arađanin Jan Burik, koji se sa još jednom grupom svojih meštana preselio u Belo Blato.
Sagrađena je na mestu gde se nalazila suvača. Imala je funkciju mlina, prvo je koristila energiju vetra, zatim sau-gasa, a na kraju struju. U funkciji je bila do 1971. godine. Vetrenjača je u relativno dobrom stanju, mada joj nedostaju krila.
I ona se može pogledati spolja, ali je potrebno prethodno se najaviti.
I ova će beloblatska vetrenjača biti stavljena pod zaštitu.
Šta zaštita znači, videlo se na primeru one melenačke, koja je zbog toga što se o njoj niko ne brine, dva puta restaurirana i konzervirana.
Ostalo nam od nekih pametnih i vrednih ljudi, preživelo nekako vek i po, sad samo još mi da smislimo šta ćemo s njima.
