Vrh kupole na Gradskoj kući u tišini je ispravljen, kako bi se sprečilo da se iskrivljen sruši. Naravno, prvi razlog za to je bezbednost onih koji pored zgrade prolaze a drugi, nadamo se, jeste koliko toliko očuvanje i zaštita spomenika kulture od velikog značaja.
Gradska kuća u Zrenjaninu pre tri godine trebalo je da proslavi i obeleži dva veka.
Kako bi ta proslava izgledala nikada nećemo saznati. Proslavu dvestotog rođendana sprečila je pandemija koronavirusa.
Pandemija je skoro i prošla a rođendan više niko i ne spominje.
Ipak, nakrivljeni vrh podsetio nas je kakvo blago imamo a posebno kako se prema njemu ophodimo.
Danas Gradska kuća, a nekada sedište Torontalske županije, najreprezentativnija palata starog jezgra grada, nastala je na prostoru najužeg jezgra, takozvanog „Varoškog kvarta“ koji je urbanistički formiran još u 18. veku.
Prvobitnu Županijsku palatu sagradio je Josif Fišer između 1816. i 1820, nekoliko godina nakon katastrofalnog požara koji je 1807. godine uništio gotovo celokupno graditeljsko nasleđe Velikog Bečkereka 18. veka.
Zgrada je proširena, rekonstruisana i modernizovana u periodu od 1885. do 1887, po planovima najpoznatijih budimpeštanskih arhitekata toga doba, Edena Lehnera i Đule Partoša.
Od kada je sagrađena u stilu akademizma sa elementima neobaroka, pa do danas, zgrada nije menjala svoju namenu, a skoro je u potpunosti sačuvala i svoj autentičan izgled.
Poslednja delimična sanacija rađena je 2005. godine, dakle skoro pre dve decenije.
U sklopu Gradske kuće nalazi se i Županijski park, ili Gradska bašta, kako je zovu Zrenjaninci.
Ni u parku koji je pod zaštitom kao spomenik prirode godinama nije rađeno ništa ozbiljnije na njegovoj zaštiti ili unapređenju.
Gradska kuća i park u sklopu nje u svim turističkim bedekerima navedeni su kao nešto što se prilikom posete Zrenjaninu ne zaobilazi.
Lepše od toga nemamo.
Istovremeno, ta lepota i vrednost obavezuju. Izdržali su dva veka i predstavljaju istoriju grada u malom. Bez brige i posebne pažnje teško da će preživeti.
