Dragana Kojičić, arhitektkinja iz Zrenjanina, kao deo beogradskog arhitektonskog studija “MADA”, predstavila je svoj rad na 17. Bijenalu arhitekture u Veneciji.
Tema Bijenala, koji je otvoren do 21. novembra a koju su predstavili predsednik Paolo Barata i kustos Hašim Sarkis je „Kako ćemo živeti zajedno“.
Zanimljivo je da je “MADA” svoj rad predstavila u okviru Mađarskog paviljona.
Sa dvojicom zrenjaninskih kolega sam radila predlog za Srpski paviljon na Bijenalu, ali naš predlog nije prihvaćen. Ipak, ubrzo nakon toga, stiže poziv iz arhitektonskog studija „MADA“ da se priključim u realizaciji njihove projektne ideje za Mađarski paviljon za isto Bijenale, kaže Dragana Kojičić.
„Ludvig Muzej – Muzej savremene umetnosti“ iz Budimpešte za Mađarski paviljon odabrao je temu „Othernity. Reconditioning Our Modern Heritage“ i pozvao dvanaest mladih arhitektonskih biroa iz Centralne i Istočne Evrope da ponovo promisle dvanaest čuvenih modernih zgrada u Budimpešti.
Arhitektonski studio „MADA“ iz Beograda čine trojica arhitekata – Nikola Andonov, Aleksandar Ristović i Stefan Stojanović. Iako mladi, iza sebe imaju veliki broj projekata i mnoga priznanja i nagrade.
Zadatak koji su dobili za Mađarski paviljon bio je predlog konzervacije gradskog centra Kelenfold, izgrađenog 1973-1979. godine. “MADA” projekat naziva „1.250.000 m3“, zbog suštinskog pitanja koje u svom radu postavljaju: „Kako se može sačuvati 1.250.000 kubnih metara praznine?” nastavlja Dragana Kojičić i dodaje:
Kako bi se izveo ovaj model, pozvali su nas iz udruženja „Klub finih zanata“ iz Mošorina da o tome zajedno promislimo. Naše udruženje se već 11 godina bavi promocijom zemljane arhitekture, organizujući razne teorijske i praktične obuke, radionice i festivale. Ipak, do sada nismo imali iskustva sa pravljenjem ovakve vrste instalacije, te se pred nama našao veliki izazov.
“MADA” arhitekte predlažu „stub“ od zemlje, dva metra visok, sastavljen od 10 cilindara.
Taj stub smo, da bi bio lakši, radili od mešavine zemlje i slame, a potom omalterisali malterom sa narandžastim oksidnim pigmentom. Ove cilindre smo poslali za Budimpeštu, odakle su poslati za Veneciju, kaže Dragana. Nepečena zemlja se, kao materijal, zaista retko pojavljuje na Bijenalu i to tek poslednjih par godina i veoma smo ponosni što je ovaj, glavni element Panonske nizije, prisutan na ovom prestižnom događaju, ističe Dragana Kojičić.
Dragana Kojičić poznata je javnosti kao specijalista za zemljanu arhitekturu.
U Mošorinu već godinama, na čelu sa Draganom, aktivno radi “Klub finih zanata”.
Kroz rad u radionicama, organizovanje LALA Earthland festivala, stručne konferencije i seminare, “Klub finih zanata” afirmiše zemljanu arhitekturu.
