Da živimo u nekim evropskim zemljama, do kuće bismo mogli da dođemo i za 1 evro.
Naime, malo malo, osvane u medijima informacija kojom se pozivaju građani da dođu u gradić ili selo u Italiji, Engleskoj, Francuskoj i kupe kuću za male pare. Negde ih dele i besplatno.
Besplatnog ručka nema, to smo naučili. Iza ovakvih poziva se krije želja vlasti u tim mestima da povećaju stanovništvo, s jedne strane, a s druge, da sačuvaju stare kuće koje predstavljaju istoriju, kulturnu baštinu i vredne spomenike vremena.
Dakle, jeste da kuću dobijete zabadava ali u nju morate da uložite.
Negde se propisuje minimalna cena ulaganja, negde izgled.
Kod nas, bez obzira što imamo i jedan i drugi problem, sve manje stanovnika svuda osim u Beogradu i Novom Sadu, i sve više praznih kuća koje ako već nisu zaštićen spomenik kulture sigurno jesu deo baštine, ovakvih inicijativa još nema.
OD STAROSTI BEŽI DRŽAVA ALI BEŽE I GRAĐANI
Većina onih koji staru kuću nasledi odlučuje se da je sruši i na tom mestu podigne novu. Stara kuća je bauk. Da li baš mora tako da bude?
Svakako da ne. Stare kuće su kuće sa karakterom, svaka od njih ima svoju istoriju koju su ispisale generacije koje su u njoj živele.
Da je posao, posao je, ali stručnjaci tvrde, u današnje vreme, vreme savremenih tehnologija i materijala, stare kuće mogu da se pretvore u zanosne lepotice.
NA ŠTA OBRATITI PAŽNJU
Ukoliko se uhvatite u poduhvat restauracije stare kuće, naoružajte se dobro i stručnom ekipom i strpljenjem.
Kažu, ovakve kuće napravljene su da traju ali im je potrebno dosta popravki.
U starim kućama, najveći i najskuplji problem su instalacije i krovovi.
Slede stolarija, podovi, raspored prostorija.
I još sigurno dosta stvari, jer, đavo jeste u detaljima.
Ipak, uz pomoć stručnjaka, savremenih materijala i, naravno, određene količine novca, stara kuća može postati odlično mesto za život.
U svetu je restauracija starih kuća vrlo unosan posao a za mnoge je kupovina pa restauracija najbolja investicija.
Ukoliko vam to nije dovoljna motivacija, restauracija starih kuća apsolutno pridonosi održivom razvoju.
Svedoci smo koliko praznih građevina koje sasvim sigurno mogu imati drugi život postoji u Zrenjaninu. Ostavljene na milost i nemilost vremenu, zbog naše poslovične lenjosti, pravno birokratskih zavrzlama, dozvolićemo da se deo naše istorije i kulture jednostavno sruši.
Ako ne možemo da poguramo državu, pogurajmo sebe. Ne rušimo sve pred sobom, lepše je tom nečem dati novi život.
