Na Begeju živimo a Tisa nam je nekako tu, poznata i bliska. Ima onih koji još nisu upoznali Tamiš. Vreme je da ga upoznamo.
Jer, retko ko zna da je Tamiš planinska reka. To nije čudo, jer ono što mi vidimo od Tamiša, to je uglavnom jedna mirna, lenja ravničarska reka. Ali, tamo gde nastaje, Tamiš je drugačiji.
Tamiš izvire u severnim delovima rumunskih Karpata, u delu koji se zove Cernei planine.
Prolazi kroz ceo Banat a ušće mu je kod Pančeva gde se uliva u Dunav.
Ukupna dužina Tamiša, od izvora pa do ušća, iznosi 359 kilometara. Od toga, u rumunskom delu se nalazi 241 a u srpskom delu 118 kilometara.
Kad uđe u Banat, Tamiš se „pobanati“ i postaje spora, ravničarska reka.
Uglavnom. U proleće, kad počnu kiše a na Karpatima počne da se topi sneg, zna Tamiš i da se izlije i poplavi pašnjake i puteve.
Šta još nismo znali o Tamišu?
Tamiš ima veliki broj malih pritoka. Najveći broj pritoka Tamiša je u Rumuniji, Raul Rece, reka Slatina, Valea Mare, Rugiu, reka Sebeš, Bistra Reka, Šurgani, Timišana, Poganiš, Timišul Mort i Vena Mare.
U Vojvodini tek jednu, reku Brzavu.
Protiče Tamiš kroz gradove i sela. Od većih gradova kroz Karansebeš i Lugoš u Rumuniji i Pančevo u Srbiji.
Sela je mnogo više: Armeniš, Slatina Timiš, Kavaran i Rudna u Rumuniji, i Jaša Tomić, Boka, Sečanj, Neuzina, Botoš, Tomaševac, Orlovat, Idvor, Farkaždin, Sakule, Opovo, Sefkerin, Glogonj i Jabuka u Vojvodini.
Još u antičkim, rimskim, vremenima pominje se ime Tamiša kao Tibiskus i Tibisis.
I šta još ne znamo?
Staro ušće Tamiša se nalazilo nekih 40 kilometara udaljeno od današnjeg ušća, između Čente i Surduka.
U Tomaševcu je Tamiš posebno lep. U proleće malo brži i mutniji a onda vremenom uspori, ugreje se i pročisti.
Tomaševčani ali i Zrenjaninci imaju svoja omiljena mesta na Tamišu. Dodatnu lepotu daju mu guste topole i zeleni, nepregledni pašnjaci.
Prijatan je za kupanje a još prijatniji za veslanje.
Pronađite ovog leta svoj deo Tamiša.
