Prošlo je deset godina od kada je u Zrenjaninu organizovano svečano obeležavanje „Godine Pupina“, upriličeno povodom 160 godina od rođenja velikog naučnika koji je imao čvrste veze i sa Zrenjaninom.
Pre nešto više od dve godine navršila se i stogodišnjica proglašenja Mihajla Pupina počasnim građaninom Zrenjanina, tadašnjeg Petrovgrada.
Od velikih reči kako ćemo se kao grad i zajednica odužiti velikom naučniku i velikom rodoljubu, jedva da je nešto pretočeno u dela.
Kad se kaže Mihajlo Pupin, prva asocijacija je Tehnički fakultet. Za deset godina, uređen je Pupinov spomenik ispred fakulteta.
Pupin ima svoj spomenik i u Aleji velikana u Karađorđevom parku. U dobrom je stanju.
Mihajlo Pupin ima ulicu i u Zrenjaninu. U njoj se nalazi Glavna pošta, što ima smisla.
Ono što baš nema smisla je stanje u kom se već duže vreme ova ulica nalazi.
I ono što baš nema smisla je stanje u kom se nalazi kuća u ulici Kej 2. oktobra, koju je Mihajlo Pupin kupio svojoj sestri Persidi Olćan.
Kuća u kojoj se danas nalaze prostorije mesne zajednice Mala Amerika, bar prema rečima koje smo slušali u godini Pupina, a i onima koje su došle nakon nje, trebalo je da postane zadužbina velikog naučnika. Prostor u kom bi se okupljali mladi talenti i naučnici iz grada.
Uređenje ove lepe građanske kuće, koja bi trebalo da održi sećanje na Mihajla Pupina, njegove veze sa Zrenjaninom, trebalo je da se završi još pre dve godine.
Danas je kuća ograđena, kao i mnoge druge lepe kuće u Zrenjaninu, a ono što se kroz žicu vidi nije nam na diku.
Od Pupina u Zrenjaninu ostale su biste, spomen ploča na zgradi pošte i ulica. Zadužbinu skoro niko nije pomenuo a glavni promoteri ideje sad su na nekim drugim poslovima i funkcijama i promovišu nešto drugo.
Zrenjanin će sledeće godine biti nacionalna prestonica kulture.
Ostaje slaba nada da će se neko setiti da bi Pupin mogao biti važan deo te kulturne slagalice.
