Zrenjaninska Turistička organizacija je u poslednji čas kupila stare sanke na konjsku vuču, staru točilicu za burad, stari rezač za manipulaciju pivom, kao i stare alatke za čepovanje i za izradu pivskih buradi, vlasništvo nekad nadaleko čuvene Zrenjaninske industrije piva, u stečaju već više od 15 godina.
Ti će se predmeti naći u Muzeju piva, kao što se u njemu već nalaze predmeti iz nekadašnje pivare, jedva spaseni od prodaje u bescenje i sečenja u staro gvožđe.
Šta je nestalo i prodato, niti se zna niti će se ikad znati.
Jer, tako se mi odnosimo prema industrijskom i graditeljskom nasleđu.
A nekadašnja pivara bila je prvi ozbiljan industrijski pogon u gradu na Begeju.
Iako se pivarstvo u gradu vezuje gotovo isključivo za ime Lazara Đunđerskog, prvu pivaru, odnosno radionicu za kuvanje piva podigao je 1745. godine Sebastijan Krajcajzen.
Kako je proizvodnja piva vrlo brzo postala toliko unosan posao, Krajcajzen, inače Nemac doseljen u naše krajeve, tako piše Dragoljub Čolić, gradski hroničar, od male radionice pravi pogon za proizvodnju piva, koji se smatra prvim ozbiljnim industrijskim pogonom u gradu.
Podiže ga upravo na mestu gde se i sada nalazi kompleks pivare, pored drvenog mosta u to vreme.
Hroničari beleže da, osim što je na velikom posedu bilo nekoliko zgrada i pogona, postojalo je i veliko dvorište u kom su se održavale zabave uz živu muziku i točilo pivo.
Krajczajenova pivara ostaće zapamćena i po tome što je upravo iz nje krenuo veliki požar, koji je zahvatio čitav grad. U tom velikom požaru 1807. godine izgorela je i crkva i Županijska zgrada.
Nakon ovih događaja, pivara je menjala vlasnike da bi je kupio Ferenc Roža, zajedno sa ženom, piše Čolić. Poznat po tome što je izgradio i hotel „Roža“, današnju „Vojvodinu“.
Pivara nije dugo bila u Rožinom vlasništvu jer je bila zastarela, bilo je potrebno mnogo ulaganja a Roža je očigledno imao i druge planove. Pravio je Roža pivo nekoliko godina, po bavarskoj recepturi i, na kraju, nemajući novac za sve svoje ambiciozne planove, prodao ju je Lazaru Dunđerskom.
Pivaru 1898. kupuje Lazar Dunđerski.
Početkom XX veka Dunđerski objekte rekonstruiše u potpunosti, a tada instalirana tehnologija predstavlja vrhunska tehnološka rešenja.
Pivara je u državno vlasništvo prešla 1945. godine.
Vrhunac kvaliteta Zrenjaninsko pivo dostiglo je sedamdesetih godina 20. veka. Osamdesetih godina pivara je zabeležila svoj tehnički maksimum proizvevši 406.000 hektolitara piva i čuvenog energetskog napitka „Tut – gut“. Krenuvši putem tranzicije i privatizacije, došlo je do pada proizvodnje, a ubrzo posle i prestanka rada. Na čudan način, kupio ju je 2003. subotički biznismen Momčilo Rajić. Samo tri meseca 2003. pivara je radila, a već 2004. obustavljena je proizvodnja.
Koliko je tehnologija koju je Dunđerski instalirao bila moderna, govori podatak da je mlin za slad (za suvo mlevenje) napravljen 1910. bio u funkciji sve dok proizvodnja piva nije obustavljena. Dugo godina u funkciji je bila i filter masa kao i variona.
To su sada eksponati u Muzeju piva.
Jedan od simbola pivare bila je isto toliko čuvena pivnica “Četir’ konja debela”.
Otvorena je 17. decembra 1985. godine, povodom 240 godina proizvodnje piva u gradu na Begeju. Enterijer pivnice urađen je u banatskom stilu, sa jasnim naznakama proizvodnje piva.
Mnogi ne znaju da je pivnica u stvari deo nekadašnje ledare i ležnog podruma.
Sanke sa početka ovog teksta visile su na ulazu u pivnicu. Sanke će se, eto, sačuvati, a pivnici, nekad kultnom mestu za izlazak, potrebna je ozbiljna rekonstrukcija, i spolja i iznutra.
