U ova vremena kad se priča o grejanju, plinu, struji, cenama, restrikcijama, troškovima, oni stariji sete se kako se nikad nisu bolje, lepše a bogme ni jeftinije ogrejali nego kad su sedeli pored pećke.
Čuvenu pećku, ili paorsku peć, odavno su proterali drugi, komforniji i čistiji načini zagrevanja a sačuvane pećke su postali uglavnom muzejski primerci.
Šta je pećka?
U kuhinji ili stražnjoj sobi do pre pola veka nalazila se velika, uvek u belo okrečena paorska peć. Ta je peć imala banak, isturen zidan deo peći, odnosno ispust za sedenje oko peći sa klupicom na lakat.
Omiljeni deo bio je zapećak, prostor između pećke i zida. Dobar za dečju igru ili da se u sobi drže stvari koje su potrebne ali ne i za svačije oko.
Paorske peći zidane su od smešane gline i slame ili trske. Patosane su ciglom.
Paorska peć je obično ložena iz kuhinje. Jer, loživo je bilo prljavo. To su bile šapurine, ogrizine, čokanji, granje, slama.
Na kuhinjskoj strani pećke bila su velika vrata za loženje. Pazilo se da se vatra ne ugasi potpuno, pa da se ujutru samo nastavi sa loženjem. Prvo šapurine, da se vatra razgori, pa onda ogrizine, obično ujutru i uveče.
Kad je pećka dobro napravljena, a znalo se koji su majstori najbolji, pećka se ložila dva puta dnevno. Baš kad zima zagudi, tri.
U tim su se pećima pekle najlepše pečenice na svetu, pekao se hleb i lepinje, gibanice i pite, pekao krompir i ludaja u plehu.
U običnim paorskim kućama, pećka se krečila u belo, klupa oko nje je bila lepa drvena, sa krparicama da ne bude tvrdo kad se na klupu sedne.
Kad stigne proleće i pećka više nije potrebna, majstori su je malo popravili iznutra, oblepili blatom gde je izgorela, domaćice su je okrečile i to je bilo to.
Do zime se više o grejanju nije razmišljalo. A i kad zima dođe, u paorskim se kućama o grejanju i ogrevu nije razmišljalo. Ono je bilo u dvorištu i nije koštalo ništa.
Onda su došla druga vremena, pećke su srušene, zamenile su ih kraljice peći, naftarice, uljani radijatori, kvarcne grejalice, peći na plin i tako redom.
A pećke, namolovane, završile su u etno kućama i muzejima.
