Svetleće reklame, reflektori ispred prodavnice, osvetljeni bilbordi, dekorativna rasveta, sve to od noći čini dan. Prekomerno osvetljenje itekako spada u zagađivače životne sredine.
Kažu stručnjaci da Zrenjanin spada u gradove u kom je noću teško videti zvezde. Nije razlog tome zagađen vazduh, nego previše svetla. Naime, nebo nikad nije toliko mračno i tamno da bi se mogle videti zvezde. Kad je potpuno vedro, vide se samo najsjajnije.
Sa ovom konstatacijom ne bi se složili Zrenjaninci kojima nikad dosta javnog osvetljenja. Istina, centar svetli i blješti, periferija je u mraku.
Složili bi se oni kojima reflektor iz prodavnice preko puta tuče direktno u prozor spavaće sobe ili oni kojima osvetljeni ogromni bilbord svetli u stanu 24 sata.
No, da li ste znali da prekomerno osvetljenje predstavlja – zagađenje.
KAKO SMO DOŠLI DO TOGA
Učili smo da je svetlost izvor života. Sad ćemo učiti da prekomerna svetlost utiče i na životnu sredinu ali i na zdravlje ljudi.
Prekomerne svetlosti naravno najviše ima u gradovima.
Podaci govore da je oko 50 odsto rasvete uzaludno potrošeno a samim tim i energije od koje se dobija.
LED sijalice u koje se kunemo jesu smanjile potrošnju energije ali smo zato dobili višak osvetljenja.
ŠTA KAD NOĆ POSTANE DAN
Dokazano je da veštačko svetlo, odnosno osvetljenost noću istim intenzitetomo kao osvetljenost danju, remeti biološki sat, što opet povećava opasnost od depresije, dijabetesa, slabljenja imuniteta… Kako smeta ljudima, tako višak svetlosti smeta i biljkama i životinjama.
Problem nije nerešiv. I ne rešavaju ga spuštene roletne (i leti i zimi) ni povez preko očiju, bez kog nove generacije ne umeju da spavaju.
Treba osvetljavati ono što treba a ne što mislimo da treba, kategorični su stručnjaci.
Napraviti malo mraka, kako bi se ponovo videle zvezde.
