U kom pravcu će se Zrenjanin razvijati narednih godina i kako će izgledati za 10 godina, na primer, u ovom trenutku teško ko bi mogao da kaže. Grad sa elementarnim infrastrukturnim problemima, kao što su voda za piće, otpadna voda i odlaganje smeća, gubi korak sa razvojem gradova slične veličine u okruženju.
Za Zrenjanin je jedan od najvećih problema visok vodostaj Tise. Tisa ne protiče kroz grad, kroz grad protiče Begej, ali kada bar dva puta godišnje vodostaj Tise poraste pa se zbog toga podigne ustava kod Stajićeva, Begej stane i pretvori se u septičku jamu. Zrenjanin ne prerađuje nijedan jedini litar otpadne vode i kompletna kanalizacija uliva se u reku.
GORI, GORI, MOJA GOSPOĐICE
Dok se gradovi veličine Zrenjanina u svetu (više od 100 000 stanovnika) polako pretvaraju u „pametne gradove“, kojima upravljaju inteligentni tehnički sistemi, Zrenjanin nikako da reši osnovne infrastrukturne probleme: vodu za piće, prečišćavanje otpadnih voda i odlaganje smeća. Za rešavanje ovih problema koji se nagomilavaju, postaju sve skuplji i skuplji zbog uvođenja novih standarda, biće potrebne godine ako ne i decenije i zaostatak za gradovima slične veličine koji su te probleme rešili, samo će se povećavati.
KAKO UPRAVLJATI GRADOM
Upravljanje gradom, ako je ikad i bilo jednostavno, postaje sve komplikovanije.
Gradovi se pretvaraju u urbanistički pakao. Sistem, gde god nađeš zgodno mesto ti zgradu posadi, uzima ozbiljan danak i u gradovima veličine Zrenjanina.
Gradska infrastruktura koja nije obnavljana, nije u stanju da zadovolji potrebe sve većeg broja žitelja na jednom kvadratnom metru.
Teško je govoriti o ekologiji i zaštiti životne sredine, kada se površine pod zelenilom smanjuju iz godine u godinu, a nove ne formiraju. Zrenjanin novi park nije dobio odavno.
Istovremeno, beton polako osvaja javni prostor.
Takvi gradovi postaju diskriminišući, posebno prema ranjivim kategorijama, kao što su najmlađi, najstariji, invalidi…
ENERGETSKA STRATEGIJA
Grad bez energetske strategije teško će u budućnosti moći da zadovolji rastuće potrebe stanovništva. Bez alternativnih izvora energije, kao što su biomasa ili solarna energija, grejanje i hlađenje postaju sve skuplje stavke i u gradskom ali i u ličnom budžetu.
Problemi sa zastarelom javnom rasvetom, koja troši mnogo energije i teško se zanavlja, postaju sve ozbiljniji.
Kada se nabroje samo najveći problemi, a ovo i nisu svi, dolazi se do zaključka da je pitanje kako upravljati gradom, pitanje koje se pod hitno mora postaviti i o njemu ozbiljno razmišljati.
