GRAD SILAZI NA REKU

Na javnom uvidu nalaze se nove izmene i dopune Plana generalne regulacije Jugoistok.

Iza ne posebno interesantnog i intrigantnog naziva Jugoistok nalazi se, između ostalog, i deo šireg centra grada, odnosno kompleks bivše fabrike čarapa “Udarnik” kao i kompleks bivše Pivare.

Izmenama i dopunama plana, koje nisu prve, definitivno se uobličava promena izgleda ovog dela Zrenjanina, koji je s jedne strane imao industrijske objekte ali i bio deo grada u kom su dominirale prizemne porodične kuće.

Na lokaciji bivše Pivare već niče jedna višespratnica a izmenama plana, odnosno dozvolom za infrastuktruno opremanje (pre svega, to se tiče ojačavanja elektromreže), sva je prilika nove zgrade za višeporodično stanovanje mogu se uskoro očekivati i na lokaciji bivše čarapare.

Izmenama plana oko 3 hektara zemljišta prenamenjuje se iz porodičnog u višeporodično stanovanje.

Grad silazi na reku, to je definitivno.

Za sada, samo sa jedne strane Begeja ali, ako je suditi prema nezvaničnim informacijama, slično se može dogoditi i na drugoj, onoj bližoj centru grada. Neke najave postoje da bi se u delu nastavka Jevrejske ulice prema Begeju (bivši magacini Robne kuće Beograd) mogle graditi zgrade za višeporodično stanovanje.

Zrenjanin očigledno neće izbeći sudbinu Beograda i Novog Sada.

Na tržištu nekretnina u gradu na Begeju (koji će to sad bukvalno i postati) vlada neutažena i hronična nestašica novih stanova.

Investitori osluškuju damare tržišta i ne čase časa. Zrenjanin je nedavno označen, prema broju izdatih građevinskih dozvola, za jedno od najaktivnijih gradilišta u zemlji.

Zgrade za višeporodičino stanovanje niču na svakom koraku. Razbacane po čitavom gradu.

Koliko će ovu intenzivnu gradnju, grad kao poseban organizam, moći da isprati, ostaje nam da vidimo.

Misli se pre svega na parkiranje, zelenilo, trotoare, kolovoze, saobraćaj uopšte…

U svakom slučaju, izmene su na javnom uvidu narednih 20 dana.

Koliko je to što piše u dokumentu jasno običnom građaninu (na stranu, koliko je građanin zainteresovan dok mu ne nikne zgrada skoro u dvorištu) i čemu služe ovakvi javni uvidi, u nekom drugom tekstu.

o gradu stanovi u izgradnji

Zrenjanin se, na papiru, diči svojim parkovima. Na papiru, ima i čime. Neki od gradskih parkova stariji su od jednog veka. Jedan od njih je Čokliget, Park poljubaca, perivoj koji je formiran davne 1903. godine. Tadašnji gradski čelnici odlučili su da na obali Begeja, na mestu gde su se nalazili pristanišni magacini, formiraju park, kao zelenu dopunu lepim zgradama na obalama reke. Na mesto...

Palata Dunđerski jedna je od najlepših građevina u gradu na Begeju. I palate kao što je ova zrenjaninska u jednom trenutku su spremne za promene. Pre pola godine javnost je saznala da je ova secesijska lepotica spremna da nađe novog vlasnika. Mnogi nisu znali da je Palata Dunđerski u privatnom vlasništvu, odnosno da je vlasništvo osamdeset zadrugara iz Zemljoradničke zadruge...

Ne postoji zvaničan podatak koliko je ulica u Zrenjaninu, u poslednjih sto godina, promenilo ime. Neke od njih promenilo je ime i nekoliko puta – nekad je bila Šljivarska pa je bila Maksima Gorkog pa Vojvode Petra Bojovića. Promene imena ulica, kad god se nađu na dnevnom redu, izazivaju reakcije u javnosti. To je logično, jer se imena ulica uglavnom menjaju iz ideoloških razloga. Javnost se...

Svako selo na teritoriji grada Zrenjanina ima bar jednu ozbiljnu divlju deponiju, dok se one male ni ne broje. Neka sela ih imaju i po dve i po tri, a svake se godine destine miliona izdvajaju za saniranje smetlišta koja posle samo nekoliko meseci izgledaju isto kao pre sanacije. Da bi apsurd bio veći, divlje deponije niču na istim mestima decenijama pa je neverovatno kako niko od onih koji su za...

Karađorđev park najveći je zrenjaninski perivoj. Prostire se na 50 hiljada kvadrata, namenski i planski na prostoru na kom se nekada nalazilo vašarište, odnosno na mestu gde se do Drugog svetskog rata trgovalo stokom na veliko. Posle rata, tadašnji gradski planeri smatrali su da je to mesto idealno da se formira novi veliki park. Plan je sproveden u delo 1954. godine. Nakon završetka rata prvo je...

Trg dr Zorana Đinđića samo je jedan od zrenjaninskih trgova sa kojim ni gradske vlasti a bogami ni urbanisti, arhitekte i istoričari umetnosti ne znaju šta će. Na udaru promena, ovaj je trg sa velikim potencijalom, tokom vekova menjao ime i izgled, bio predmet različitih eksperimenata a da bar u skorije vreme nije zablistao sjajem koji zaslužuje. Od kada je formiran, polovinom 19. veka, nosio je...

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu popisa iz 2022. godine, u Srbiji postoji 2.261.051 stambena zgrada. U strukturi ovih objekata najzastupljenije su porodične kuće sa jednim stanom (87,7 odsto), zatim porodične kuće sa dva stana (8,3 odsto), dok je učešće zgrada sa tri ili više stanova četiri odsto. Najveći broj objekata izgrađen je u periodu od 1961. do 1980. godine...

Pre godinu dana, sad već bivši odbornici Skupštine grada, doneli su odluku da potpuno devastirani objekat nekadašnjeg restorana „Motel“ i parcele koje mu pripadaju vrate u javnu svojinu grada. To je, prema obrazloženju te odluke, bio prvi korak u rešavanju višegodišnjeg problema jednog od najlepših delova grada na obalama Begeja. I godinu dana posle, na tom se prvom koraku zastalo...

Umesto da je sačuvamo jer spada u prave evropske pa i svetske retkosti, čuvena taraška skela propada iz godine u godinu a ukoliko se nešto hitno ne preduzme može da propadne potpuno i bukvalno. Skela koje bi mogla biti turistička atrakcija a već je bila filmska, prevashodno bi trebalo da olakša život meštanima malog sela na obali Tise, koji najviše rodne i plodne zemlje imaju na drugoj obali, u...

Prošlo je deset godina od kada je u Zrenjaninu organizovano svečano obeležavanje „Godine Pupina“, upriličeno povodom 160 godina od rođenja velikog naučnika koji je imao čvrste veze i sa Zrenjaninom. Pre nešto više od dve godine navršila se i stogodišnjica proglašenja Mihajla Pupina počasnim građaninom Zrenjanina, tadašnjeg Petrovgrada. Od velikih reči kako ćemo se kao grad i zajednica odužiti...

O autoru

Nadica Jakovljev

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Категорије