Bećarac kaže, svaka cura voli tamburaša a snaša – perdaša. Perdaš je poseban majstor koji kad u kuću dođe zna se da će biti uređivanja, odnosno krečenja.
Krečenje je nekad bio jako važan događaj u svakoj domaćinskoj kući.
Krečilo se u jesen, pred početak zime a i u proleće.
U Vojvodini se znalo kako se čije kuće kreče: srpske su bile bele sa crnim potkrečom, slovačke plave, mađarske su se krečile obaveznom zelenom farbom a nemačke kuće imale su žute, braon i drap nijanse.
KREČI SE ZBOG LEPOTE A I ZBOG HIGIJENE
Većina kuća u Vojvodini i posle Drugog svetskog rata bila je od naboja, sa zemljanim podovima. Za održavanje najbolje se pokazao kreč. Ne samo što je posle krečenja bilo čisto i mirisno, nego je živi kreč ubijao bakterije i praktično održavao higijenski nivo.
Zato su se sobe u kojima se boravilo i kuhinje krečile i dva puta godišnje.
Krečenje je bio isključivo ženski posao.
Ali bilo je posla i za muškarce.
Prvo se kreč zagasi. E, to rade muškarci.
KREČENJE JE KREČENJE, A ŠTA JE POTKREČAVANJE?
Potkrečavala se spolja portura.
Zakrečavalo se unutra tamo gde je otpalo ili se isprljalo. Posebno se nekada vodilo računa o redovnom krečenju pećke u kojoj se peklo (krompir u plehu sa kobasicama, ili ludaje) i kojom se grejalo. Neke su domaćice krečile pećku i svake subote.
MOLOVANJE KAO STATUSNI SIMBOL
Molovanje je poseban postupak koji je, kad se pojavio, bio rezervisan za imućnije kuće. Jer, ne samo što je trebalo prvo krečiti pa onda molovati, nego je za molovanje bio potreban poseban majstor, koji se morao platiti.
No, kad je jednom ušlo u modu, brzo se raširilo, pa su se uskoro molovale sobe i u običnim kućama. Istina, ne sve sobe, nego tek one gostinske, stajaće.
Molovalo se uz pomoć paprinih mustri, odnosno rupičaste probušene hartije u vidu različitih šara. Mustra se prisloni uz zid pa se preko nje vuče četka a onda ostaju šare na zidu od rupa kroz koje prođe farba.
Kad se pojavilo molovanje pojavili su se i moleri.
U Vojvodini su prve mustre stizale iz Pešte, Budima i Beča, a kasnije su se naravno mogle kupiti i u Novom Sadu. Prvo su bile mustre a onda je stigao valjak.
Osim soba, molovali su se k(g)onkovi i ajnforti. Ko će imati lepši moleraj, to je bilo pravo malo takmičenje domaćica.
Tako je bilo nekad.
Posle su došli tapeti, pa španski zidovi, pa sve belo ili jednobojno, pa sve belo a jedan zid u drugoj boji…
Ipak, mnogi se sa setom prisećaju moleraja, mustri i štrafti.
