Da li smo postali ljudi, kad smo napravili vrata. Prema nekim autorima, da.
Kada je neki naš prapredak na svoje skrovište postavio čvrstu pregradu, koja je podsećala na današnja vrata, to je značilo da je odlučio da tu stanuje.
Vrata su ga štitila od sveg zla napolju: od hladnoće, divljih životinja i neprijatelja.
Unutra je vladala sigurnost, to je bio dom. Iza vrata sklonilili su se ukućani, domaće životinje, namirnice, drva. Sve to omogućavalo je preživljavanje.
A za to su bila zaslužna vrata.
Vrata kakva danas poznajemo pojavila su se u Mesopotamiji.
I od kada su se pojavila, vrata su značila samo jedno: zaštitu. Vremenom su postala i ukras svake kuće.
Toliko su vrata postala važna da su u starom Rimu imala svog boga zaštitnika, Janusa.
U Kini se i danas veruje da vrata štite kuću od duhova pa su dobila i ukrase u vidu amajlija.
Kod nekih naroda venac od grane jele se često koristi za ukrašavanje ulaznih vrata, ali i kao element koji jača zaštitna svojstva vrata.
Vrata simbolišu novi sled događaja i perspektive.
Simbolika vrata u svim kulturama gotovo je identična. Vrata predstavljaju prolaz iz jednog sveta u drugi, a prag granicu između tih svetova – spoljnog, običnog i unutrašnjeg, svetog prostora. Prolaz između nepoznatog i ne previše prijateljskog sveta u poznati, sigurni.
Vrata su prolaz između svetlosti i tame, bogatstva i bede.
Koliko su važna govori i to da u svakom jeziku ima mnogo izreka a da imaju veze sa vratima. Na primer, ostaviti otvorena vrata ili zatvoriti sva vrata, proći kroz uska vrata, lepa reč i gvozdena vrata otvara, ko kuca (na vrata) otvoriće mu se, kad se jedna vrata zatvore, otvore se druga.
