Kad god se spomene Vodotoranj i Most na suvom javna scena u Zrenjaninu se zapali.
Jer, Vodotoranj je najveći graditeljski promašaj, a Most na suvom najveći graditeljski apsurd.
Većina misli da je Vodotoranj najružnija zgrada u Zrenjaninu i ti koji tako misle, najrađe bi ga srušili.
Slično je i sa Mostom na suvom.
A šta znamo o ove dve građevine koje su, ipak, neki simboli grada i imamo li neku ideju o tome šta bi, kad već postoje, od njih moglo biti.
VODOTORANJ
Vodotoranj je građen početkom 60 – tih godina prošlog veka. Da bi se Vodotoranj izgradio nešto je moralo biti i srušeno. Tako je nestala zgrada stare gradske kuće.
Ideja je bila da se u najvišu zgradu u Zrenjaninu (postoji legenda da su tadašnje vlasti želele da izgrade zgradu koja bi nadvisila Katoličku katedralu, ali im to nije pošlo za rukom jer nisu uračunali visinu krsta) smesti gradski vodovod, a na vrhu je izgrađena kaca koja je trebalo da posluži kao rezervoar za vodu.
Kaca je bila samo u probnoj funkciji, i gradski su hroničari zabeležili da je, kad je kaca napunjena, zgrada potnula tek nekoliko milimetara.
Idejno ju je osmislio arhitekta Bora Novaković, koji je u to vreme bio vrlo tražen, a stil koji je promovisao mogao bi se nazvati industrijskim.
Nit’ je bio vodovod nit’ je bio rezervoar. U Vodotornju se smestila banka, a na kraju, u tranzicionim vremenima, kupila ju je OTP banka. S kojom idejom, ko zna, tek posle malo spoljašnjeg lickanja, prostor je danas polupopunjen, a ono što nije naseljeno izgleda kao scene iz horor filmova.
MOST NA SUVOM
Izgrađen 1962. godine, kao viseći most koji je trebalo da spoji Malu Ameriku sa ostatkom grada, bio je u funkciji samo 23 godine.
Delo je arhitekte Rade Janjatova.
Kad je 1985. godine Begej pregrađen, ostao je bez reke i postao Most na suvom.
Od te 1985. godine ne znamo šta ćemo sa mostom. Jedni bi ga rušili, drugi bi mu dali neki sadržaj… Oni koji imaju vlast i novac, nisu se oglašavali.
Most na suvom – paradoks Zrenjanina.
A onda je ove godine u Beogradu neko došao na ideju da jedan most premesti na suvo.
Gle, mi ne treba ni da selimo, mi to već imamo.
Pa, kad se rodilo, zašto ga ne zaljuljamo.
I jedna i druga građevina mogle bi, umesto paradoksa, postati turistički i kulturni reperi grada.
Samo treba malo volje i nešto više para.
