U nekoliko navrata, zakonskim rešenjima, država je pokušala da sa jedne strane legalizuje nelegalno sagrađene objekte a sa druge, da spreči divlju gradnju. U pripremi novi zakon, jer prethodni očigledno nisu ispunili cilj.
Samo u poslednjih desetak godina nekoliko zakona trebalo je da uredi takozvanu divlju gradnju. Najavljivani kao konačno dobro rešenje, izgleda da nijedan od njih problem divlje gradnje i legalizacije do sada nelegalno izgrađenih objekata nije uspeo da reši.
U pripremi je novi Zakon o ozakonjenju. Evo najvažnijih delova.
ODGOVORAN VLASNIK
Vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju.
Sve nelegalno sagrađene nekretnine, koje nisu dobile građevinsku dozvolu jer ne ispunjavaju uslove za legalizaciju, nadležni organi moći će da sruše odmah posle drugostepene odluke.
Više se ne čeka odluka upravnog spora, jer su oni trajali godinama, a u međuvremenu, bespravne zgrade su ne samo završavane nego i stanovi prodavani.
Provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve nekretnine koje se legalizuju postaje obavezna, kako bi se sprečile zloupotrebe i doziđivanje spratova.
Bespravni graditelji imaće obavezu da podnesu poresku prijavu za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju.
Bespravnim graditeljima biće zabranjeno naknadno priključenje njihovih objekata na javnu infrastrukturu. Za javna preduzeća koja to dozvole predviđene su kazne od 1,5 do tri miliona dinara ili krivična odgovornost u ponovljenom postupku.
Nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju krajem 2015. ne može biti legalizovan. Svi započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u roku od pet godina.
NELEGALNA GRADNJA U BROJKAMA
U Srbiji postoji oko dva miliona bespravno sagrađenih objekata.
Republički geodetski zavod procenjuje da ih je čak 5 miliona.
Do sada je po različitim propisima legalizovano oko 320 hiljada zahteva od 771 000 koliko ih je podneto.
