Plankova bašta ili Plankert još je jedan primer kako se grad odnosi prema svom nasleđu i prema dobrotvorima, koji su nekada mislili o narodu, građanima i opštem dobru.
Danas je to tek jedan parkić, bez ikakve ideje nadležnih kako bi trebalo da izgleda i čemu da služi, osim da se kroz njega brže stigne iz jednog dela grada do centra.
Zapušteno i potpuno nebezbedno dečije igralište, devastirane staze, uništene biste dvojice velikana Branka Radičevića i Jovana Jovanovića Zmaja, proređeno staro drveće i mladice koje nikako da se prime, sađene iz ko zna koliko pokušaja.
A Plankova bašta, nadomak najužeg centra grada, najstariji je park u Zrenjaninu.
Prеmа pisаnim izvоrimа, pоdignuta је 1834. gоdinе, kаdа је vаrоški аpоtеkаr Frаnjа Plаnk оtvоriо svоје imаnjе sа bаštоm i dао gа nа kоrišćеnjе grаđаnstvu, odnosno na „uživanje narodu“.
Plank je, kao gradski apotekar, baštu formirao da bi imao sirovinu za svoje „špecije“.
Zato je početkom XIX veka kupio 16 000 kvadrata u centru Velikog Bečkereka, na obali Begeja (umesto Begeja sada je gradski parking) i počeo da gaji egzotične, lekovite i začinske biljke, pišu gradski hroničari.
Tu je pravu botaničku baštu poklonio gradu i ona je, po njegovom imenu, na mađarskom, prozvana Plankert.
Botanička bašta nestajala je vremenom, polako, deo po deo joj je otkidan za izgradnju raznih objekata.
Od početnih 16 000, park se sveo na jedva 5 000 kvadrata.
Ograda oko parka podignuta je 1902. godine, kada je i otvoren prolaz iz ulice Carice Milice.
U sklopu parka nalazi se prirodna humka i na njoj su nekada postojale dve kule. Jedna je propala, a druga je, srećom, sačuvana. I oko kule se pletu mitovi, a šta je od priča tačno, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi.
Po jednoj teoriji, kule je sazidao Plank. To tvrdi Plankov kolega, apotekar Lipot Mencer. Prema njegovom mišljenju, kule su građene oko 1840. godine kao ukras parku.
Po drugoj, kule su znatno starije, a Plank ih je na svom posedu zatekao i sačuvao.
Ogradu oko parka zamenile su zgrade, Doma vojske i Kulturnog centra, a tek jedan deo ostao je sačuvan iz Zmaj Jovine ulice.
Koliko nam je stalo do nečega što je nastalo pre skoro dva veka, što je neko poklonio svom gradu i njegovom življu, govori i izgled onoga što je od parkovske ograde ostalo.
Ne da ogradu nismo reparirali i sačuvali kao relikviju, nego nismo u stanju ni da je ofarbamo i sprečimo da je rđa dokusuri.
