Po principu sarme, nekretnine jesu skuplje u proseku, s tim da je kvadrat u Beogradu (meso) i deset puta skuplji nego u Boru (pirinač).
Republički geodetski zavod objavio je podatke o kretanjima na tržištu nekretnina u prvoj polovini godine.
Prema tim podacima, srpsko tržište nepokretnosti u prvoj polovini 2018. teško je 1,6 milijardi evra a zabeležen je skok vrednosti od 23 procenta.
Nove vlasnike u Srbiji ima čak 48 000 nepokretnosti. Toliko je u prvoj polovini 2018. godine sklopljeno kupoprodajnih ugovora, a njihova ukupna novčana vrednost iznosi čak 1,6 milijardi evra, što je 23 odsto više u odnosu na isti period lane, kada je to bilo 1,3 milijarde, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.
Povećan je i obim prodaje za 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada je sklopljena 41 i po hiljada kupoprodajnih ugovora.
BEOGRAD KAO POLA SRBIJE
Više od polovine novčanih sredstava obrne se na nekretninama u Beogradu i to 830 miliona evra. Po prometu, prvi nakon Beograda je Novi Sad, a vrednost tržišta iznosi 185 miliona evra.
Na jugu Srbije najslabiji je promet nekretninama. Vrednost tržišta u Leskovcu je svega 7, 2 miliona evra, iako je to 6. po veličini grad u Srbiji. Po prometu, ispred Leskovca su, iako manji po veličini, Subotica sa 29 miliona evra, Pančevo sa 21 milionom evra i Zrenjanin sa 15 miliona evra, objavio je Republički geodetski zavod.
I DALJE VODE STANOVI
U Srbiji su za kupovinu najtraženiji stanovi, 33 odsto, ali se na njima obrne skoro polovina ukupnih novčanih sredstava, odnosno 775 miliona evra. Sledi građevinsko zemljište, a sa 15 odsto na tržištu učestvuje promet kućama.
Poljoprivredno zemljište čini 20 odsto prometa. Najskuplje poljoprivredno zemljište kupljeno je u Bečeju po ceni od 25.000 evra za hektar.
A SAD SARMA
U glavnom gradu, u odnosu na isti period lane, skočile su cene kvadratnog metra stana u novogradnji u opštinama Novi Beograd i Čukarica i to za 8 odsto.
U Srbiji, najveći rast cena kvadrata nepokretnosti zabeležen je u starogradnji u Novom Pazaru i u Prokuplju i to 15 odsto, dok najveći rast cene kvadrata novogradnje ostvaren u Vranju 13 odsto, za njim su Subotica i Šabac. Najveći pad cena novogradnje dogodio se u Užicu, Kikindi i Kraljevu.
Najskuplji kvadrat u Srbiji i u 2018. godini je na ekskluzivnoj lokaciji Beograda na vodi i koštao je preko 7800 evra, a cena stana bila je preko 1 milion i 120 hiljada evra, dok u staroj gradnji najvišu cenu i dalje drže stanovi u okolini Knez Mihajlove ulice gde je najskuplji kvadrat plaćen preko 4300 evra.
Najjeftiniji kvadrati u Srbiji su u Boru, i to 300 evra za starogradnju, i u Kikindi, gde se starogradnja prodavala za 350 evra za kvadrat.