Da li će Zrenjanin postati talac svoje graditeljske baštine i lepote?
Da li će ograđivanje komunalnim trakama postati svakodnevnica?
Sudeći prema tome kako izgleda najuži centar grada, nije isključeno.
Poslednji slučaj obrušavanja dela fasade, koji je ugrozio bezbednost pešaka, dogodio se početkom godine na delu trotoara kod jedne od najlepših zgrada u Zrenjaninu, nekadašnje Palate srpske štedionice.
Ova je zgrada proglašena za spomenik kulture i nalazi se pod zaštitom države. Izgrađena je 1899. godine, a projekat je uradio čuveni arhitekta tog vremena Milan Tabaković. Građena je u stilu istoricizma.
Nekada lepotica, danas u prilično lošem stanju. Poslednji radovi na njoj rađeni su pre više od dve decenije i iako je tada najavljeno da će se radovi na sanaciji nastaviti, to se nije dogodilo.
Kao i kod mnogih drugih građevina koje se nalaze pod zaštitom države kao kulturno dobro, i kod ove su problem imovinsko – pravni odnosi.
Mešovito vlasništvo, nezainteresovani vlasnici a još manje zainteresovani nadležni organi, sudski sporovi koji traju unedogled, sve to dovelo je do toga da se zgrade iz vremena Marije Terezije, kulturno dobro i turistička dika (na papiru) Zrenjanina nalaze u vrlo lošem stanju a da se na njima apsolutno ništa ne radi.
Toliko je paradoksalno da javnost vrlo često komentariše, ne daj Bože da nešto stave pod zaštitu, to mora da se sruši.
Umesto da bude u turističkim bedekerima, graditeljsko nasleđe omeđeno je bezbednosim trakama da neko ne nastrada.
Istovremeno se i spolja i unutra urušava dok se potpuno ne sruši.
Pisano je i pisano o Daunovoj palati u centru Zrenjanina, oko koje se vodi sudski spor skoro deset godina, o Pinovoj vili koja je potpuno devastirana a i sama je predmet spora…
Filkovićeva kuća u centru Zrenjanina baš zbog tih imovinskih odnosa srušena je do temelja i već deceniju umesto kuće stoji prazan plac, Benceova fabrika nameštaja kod parkinga na Prevlaci izgleda kao prizor iz ratnih sukoba a Sandićeva kuća obrasla šumom podseća na naše nečinjenje dugo maltene pola veka.
U veoma lošem stanju nalazi se čitav deo glavne ulice od prodavnice Tref prema Trgu dr Zorana Đinđića, desna strana.
Ovo su najdrastičniji primeri a samo je malo bolja situacija sa većinom zgrada u centru Zrenjanina.
Pre nekoliko godina Gradska uprava donela je odluku o sređivanju zgrada koje su u nekom obliku zaštite a vlasništvo je mešovito. Prema toj odluci, koja do danas nije primenjena, grad bi finansirao radove a onda se naplaćivao od vlasnika.
Šta će ostati od vrednog graditeljskog nasleđa za koju godinu, ako se ovako nastavi, veliko je pitanje. Neko je nama ostavio a šta ćemo ostaviti mi.
