Iako danas ne možemo da zamislimo stan ili kuću bez dnevne sobe, žile kucavice svake zajednice koja živi u istom prostoru, dnevna soba procvat doživljava tek u drugoj polovini 20. veka. Mnogi smatraju da je za ovakav koncept dnevne sobe kakvom je danas znamo najzaslužnija pojava televizora.
Televizor je zahtevao poseban prostor a da bi se gledao program emitovan preko TV kutije bio je potreban udobno organizovan prostor i tako je dnevna soba postala sastavni deo svakog stambenog prostora.
Kako je bilo pre?
U bogatijim kućama mesto na kom su se ljudi okupljali bili su saloni. U salonu su primani gosti, posetioci ali to nije bila prostorija u kojoj su boravili svi članovi porodice. Žene su imale svoje prostorije, deca dečije sobe a muškarci svoje klubove.
U manje bogatim kućama centralni deo bila je kuhinja. U kuhinji se kuvalo, provodio dan a vrlo često i spavalo. U kuhinji je uvek bilo toplo, što je bilo posebno važno zimi. Eventualno se u nekim drugim sobama spavalo, ali se one nisu grejale.
Do 60-tih godina prošlog veka, tradicionalne vojvođanske kuće imale su nešto nalik dnevnoj sobi – prednju sobu. U prednjoj sobi retko se boravilo. Služila je više kao statusni simbol, eventualno su se u njoj primali gosti za slavu a u njoj su se čuvale porodične relikvije.
Dakle, soba je bilo samo se u njima nije živelo.
Dnevna soba doživljava procvat i sa masovnom gradnjom zgrada višeporodičnog stanovanja.
Sve to na ovim prostorima vezuje se za drugu polovinu 20. veka.
Kad je jednom ušla u naše živote, bez dnevne sobe se više nije moglo.
Njeno se uređenje kroz vreme menjalo ali je i danas mesto okupljanja porodice.
