Šta je pokazalo NALED-ovo istraživanje koje se tiče izdavanja građevinskkih i upotrebnih dozvola, dva najvažnija dokumenta za investitore?
Podaci za 2021. godinu objavljeni su nedavno i predstavljeni javnosti.
Druga godina pandemije koronavirusa nije omela aktivnosti građevinskog sektora u Srbiji. Tako je u 2021. gradovima i opštinama podneto 138.890 zahteva za dozvole za gradnju. To je za 22.000 odnosno petinu više nego u prethodnoj godini, pokazuje analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije. Efikasnost samouprava je ostala nepromenjena, te su pozitivno rešili 85 odsto zahteva.
S druge strane, širenje virusa jeste uticalo na poštovanje zakonskih rokova zbog češćeg i dužeg odsustva službenika. Najviše se kasnilo sa izdavanjem upotrebnih dozvola – u proseku devet dana duže u odnosu na zakonski rok. Za građevinsku dozvolu se čekalo četiri dana duže. Prekoračenje za izdavanje lokacijskih uslova bilo je u proseku pet dana.
Kašnjenja su zabeležena u čak 50 odsto gradova i opština. U 2020. ovaj problem je imalo 15 odsto gradova i 12 odsto opština. Pandemija je jedan od razloga, ali i problem nedovoljnih tehničkih kapaciteta i nedostatka kadrova, s obzirom na to da su u njihovoj nadležnosti i poslovi ozakonjenja objekata i konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem. Pojednostavljenje i digitalizacija postupaka legalizacije i konverzije, po uzoru na reformu izdavanja eGrađevinskih dozvola, kao i omogućavanje konverzije bez naknade, sigurno bi doprineli rešavanju problema sa kojim se država suočava dugi niz godina, pokazuju podaci iz istraživanja
U 2021. elektronska građevinska dozvola se izdavala u proseku za devet dana (osam u opštinama i 10 u gradovima), a upotrebna za 14, u situacijama kada investitor podnese ispravan zahtev.
Izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U proseku, svaki deseti zahtev nije ispunjavao formalne uslove (13,9 odsto u gradovima i 9,1 odsto u opštinama). Do usaglašavanja može doći jer investitor nema sve papire, ali to su i slučajevi koji mogu ukazati na koruptivne radnje službenika. Najveći procenat „dorade“ zahteva zabeležen je u velikim gradovima, stoji u izveštaju NALED-a predstavljenog javnosti.
Prema novoj metodologiji NALED-a, koja u obzir uzima ne samo efikasnost u rešavanju zahteva već i broj službenika kojim lokalna samouprava raspolaže, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola su Novi Sad, Sombor, Sremska Mitrovica, Šabac i Kragujevac. Među opštinama sa više od 500 zahteva ističu se Surčin, Sopot, Kovin, Beočin i Novi Bečej. Na začelju tabele su Bor, Novi Pazar, Zaječar, Jagodina i Beograd, a kod opština Zvezdara, Stara Pazova, Pećinci, Bačka Palanka i Vračar.
Slika se bitno menja ukoliko se izuzme odnos broja službenika i zahteva koje svaki od njih obradi, budući da nije lako utvrditi koji broj od onih koji su ovlašćeni za rad u elektronskom sistemu za izdavanje dozvola zaista na tome i radi. Na čelu liste gradova u tom slučaju su Sremska Mitrovica, Čačak, Kruševac, Kikinda i Vršac, a na začelju Beograd, Valjevo, Zrenjanin, Novi Sad i Novi Pazar. Slično je i kod opština – prvi su Svilajnac, Novi Bečej, Kovin, Ćuprija i Tutin, a poslednji Stara Pazova, Zvezdara, Zemun, Čukarica i Pećinci.
I po novoj i po staroj metodologiji pojedini gradovi i opštine su pri dnu tabele i evidentno imaju problem sa izdavanjem dozvola. Kod gradova to je pre svega Beograd, a tu su i Novi Pazar i Požarevac. Kod opština, to su gradske opštine Zvezdara, Savski venac, Vračar, Čukarica, ali i Stara Pazova i Pećinci.
S druge strane, uvek su u vrhu Sremska Mitrovica, Sombor, Šabac. Čačak i Kruševac kod gradova, a Kovin, Novi Bečej i Inđija kod opština.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je najveće i najuticajnije javno-privatno udruženje. Njegova misija je unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji kroz javno-privatni dijalog.
