Uskoro će se navršiti četiri decenije kako jedan od zrenjaninskih mostova čeka da mu se odredi sudbina.
Kao što nijedan od mostova u gradu na Begeju nema zvanično ime ime (tepamo im, most kod SUP-a, Pešački most, Žuti ili most u Principovoj), tako i ovaj most nosi opisno ime – “Most na suvom”.
Na suvom je ostao daleke, daleke 1985. godine, nakon pregrađivanja rečnog toka.
Ostao je na prostoru između dva jezera, od kojih je jedno izgrađeno a drugo nije, a prema planovima gradskih urbanista, nikada i neće.
Most je sagrađen 1962. godine pa ispada da je kraće bio u funkciji nego što je bez nje.
Struka ga karakteriše kao viseći pešački most. Pripada zrenjaninskom naselju „Mala Amerika“.
Pušten je u saobraćaj 1962. godine i predstavlja jedinstven objekat ove vrste od čelika i betona. Noseća površina mosta visi na dva stuba. Od toga je jedan u vidu obeliska, a drugi u obliku slova „A“. Visoki su 23 i 16 metara. Noseća sajla sastavljena je od 102 čelične žice.
Davno je zatvoren za pešački saobraćaj, a tom prilikom su postavljene i fizičke barijere, jer je njegovo stanje ocenjeno kao izrazito loše.
Ranije je spominjana opcija da bude preseljen na drugu lokaciju. To se, ipak, ispostavilo kao ekonomski neopravdano. Uklanjanje bi, prema nekim tadašnjim prognozama, trajalo tri nedelje, ali za taj posao nikada nisu obezbeđena novčana sredstva.
Kada se prošle godine srušio jedan viseći most, i kada je ministar naložio inspekciji da se utvrdi u kakvom su stanju viseći mostovi u Srbiji, naivni su se ponadali da bi se mogla pojaviti neka ideja o tome šta će biti sa mostom.
Jer, po popisu koji je ipak napravljen, utvrđeno je da je od ukupno 66 popisanih mostova u Srbiji devet za rušenje, 46 za sanaciju, a 11 je u dobrom stanju.
I to je bilo to. Gde spade ovaj zrenjaninski, nismo čuli.
Godinama se u planovima izgradnje i uređenja ovog dela grada, prepisuje pasus o mostu.
Na primer, u Planu generalne regulacije „Mala Amerika“ iz 2015. godine, koji je izradilo Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina“, navodi se da se između Jezera 2 i Jezera 3 nalazi „Most na suvom“. Istaknuto je da je u pitanju površina javne namena, za koju se planira izrada urbanističkog projekta, kojim će se precizno definisati planirane namene i pronaći najbolje rešenje za ovaj objekat. Kao moguće opcije navedene su uklanjanje mosta, njegova konzervacija ili revitalizacija. Konkretni potezi, ipak, ni do danas nisu povučeni.
Nekada, kada je u ovom gradu bilo onih koji su ukazivali na neiskorišćenost javnih prostora, za “Most na suvom” štampana je i umrlica.
Na njoj je pisalo:
“Posle dugih i teških društvenih bolesti, nemarnosti, bahatosti, lenjosti, nekorišćenja, propadanja i zaboravljanja – zamro je Most na suvom. Neka mu je večna slava i nauk budućim generacijama“.
Nismo imali ni sluha ni ideju šta bismo sa atrakcijom, mostom preko livade.
Kad nije imao grad, imaće je neko drugi.
Kada na livadi gde je nekad trebalo da bude jezero nikne stambeno naselje, vrlo je verovatno da će i sudbina biti rešena.
