Početak građevinske sezone obeležila su dva fenomena.
S jedne strane, gradi se kao nikada pre. O tome svedoče izdate građevinske dozvole u prvom kvartalu a i pogled golim okom. Prednjači stambena izgradnja. Nema grada u kom se u istom trenutku ne gradi desetak novih objekata.
S druge strane, odavno nije zabeleženo takvo poskupljenje građevinskog materijala kao što se to dogodilo početkom ove godine.
Hoće li to uticati na rast kvadrata u novogradnji i gde je psihološka granica poskupljenja odnosno usklađivanja potražnje i ponude?
Šta je sve poskupelo?
Najviše je poskupelo gvožđe, stiropori, stiroduri, vodovodne instalacije, i to od 50 do 100 odsto. Poskupeli su i crep, blokovi i cement, istina procentualno nešto manje.
Najavljeno je veliko poskupljenje limova.
Sve su to materijali koji najviše učestvuju u kreiranju cene kvadrata u novoj gradnji.
Prema procenama investitora, poskupljenje građevinskog materijala povećava cenu kvadrata u novogradnji za 100 evra.
Da li će za toliko i poskupeti, ipak ne zavisi samo od proste računice.
Cene nekretnina, posle kolebanja u prvoj polovini prošle godine, u poslednjem kvartalu već su porasle.
Promet i cene nekretnina najveći su u Beogradu i Novom Sadu.
Tražnja i pored viših cena nije jenjavala.
Sigurno je da će poskupljenje građevinskog materijala pospešiti i rast kvadrata.
Koliko, na kraju će regulisati tržište.
Stručnjaci u svetu nekretnina predviđaju da bi rast cena kvadrata u apartmanskoj gradnji koja je u zamahu, u jednom momentu prestao jer bi prestala pomama za kupovinom ove vrste nekretnina.
Što se tiče stambene izgradnje, pogotovo u velikim gradovima, u procenama su već uzdržaniji. Dokle god postoji velika potražnja za novim stanovima i dokle god ponuda tu tražnju ne prati, rast cena kvadrata treba očekivati.
