Iako podaci o izdatim građevinskim dozvolama pokazuju da se zida i gradi kao nikada pre, cene kvadrata stanova rastu u nebo. Neko je slikovito rekao, cena kvadrata skočila je na kvadrat.
Poskupljuju kvadrati jer je tražnja velika, i prema podacima i dalje nadmašuje ponudu a ne pomaže ni poskupljenje gotovo kompletnog građevinskog materijala.
Porast cena materijala objašnjava se s jedne strane pandemijom a s druge, poskupljenjem radne snage. Kvalifikovane radne snage nedostaje hronično pa ti što se uopšte alata late, više neće da rade za bagatelu.
Beograd diktira
Beograd je daleko ispred ostalih gradova po rastu cena nekretinina. Pritom se ne misli samo na luksuzne stanove na atraktivnim lokacijama, nego cene rastu i na periferiji. Odmah za Beogradom je Novi Sad a u poslednje vreme mnogo ne zaostaju ni Niš ni Kragujevac.
Prosečna cena kvadrata u Beogradu stigla je do 2000 evra a u Novom Sadu na traženijim lokacijama kvadrat je prešao magičnih 1700 evra.
Beograd inače drži više od 60 odsto tržišta nekretnina pa nije čudo da diktira i trendove.
Eksplozija i u Evropi
U Beogradu je nedavno održan veliki panel o tržištu nekretnina u Evropi.
I iako nije za utehu, tržište i cene eksplodirale su u čitavoj Evropi, posebno u velikim gradovima. Slično je u Zagrebu, Bratislavi, Pragu, Varšavi, Budimpešti.
A cene kvadrata, sitnica. Od 4000 pa sve do 14000 evra.
Cene će tek biti pod uticajem investicija. Na panelu je istaknuto da se očekuje dodatno ubrzanje najavom dolaska kineskih investitora u Evropu. Prvi neka se pripremi Bukurešt a sledeći je na redu Beograd, rečeno je na panelu.
Već sada je Beograd, prema sajtu “Numbe”, koji je najveća svetska baza cena nekretnina, na četvrtom mestu najskupljih gradova u Evropi.
Tržište vredno 200 milijardi
U Srbiji ima oko četiri miliona stambenih jedinica prosečne kvadrature 60 kvadrata.
Kada se to pomnoži sa prosečnom cenom kvadrata od oko 950 evra dolazi se do podatka da je tržište nekretnina u Srbiji vredno 230 milijardi evra.
Na ovaj ili onaj način, ti će se kvadrati naći u prometu.
U bliskoj budućnosti oni mogu biti samo skuplji. Jeftiniji teško.
Neki stručnjaci zagovaraju tezu da bi se legalizacijom stambenog prostora u Srbiji, a takvih objekata u Srbiji je oko dva miliona, tržište stabilizovalo.
Ima, međutim i onih koji tvrde da će se cene smiriti kada prestane enormna tražnja ili kad ponuda tu tražnju stigne. Po njima, to se neće dogoditi skoro.
