O stanju na tržištu nepokretnosti na teritoriji Srbije u trećem kvartalu ove godine govori se u kvartalnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Prema podacima iz izveštaja, u odnosu na isti period prošle godine, ukupan broj ugovora o kupoprodaji na tržištu nepokretnosti manji je za 15,9 odsto.
U trećem kvartalu ove godine sklopljeno je 29.248 ugovora, pokazuju podaci u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda o stanju na tržištu nekretnina za treći kvartal 2023. godine.
Najveći pad kupoprodaja u odnosu na treći kvartal 2022. zabeležen je u Novom Sadu, a sledi Beograd, Niš pa Kragujevac.
Najviše ugovora je sklopljeno u Novom Sadu a najveći obim novčanih sredstava bio je na području beogradskih opština Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari grad, piše u izveštaju RGZ.
Vrednost tržišta nepokretnosti u trećem kvartalu 2023. godine iznosila je 1,5 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 10 odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine.
Najviše su se prometovali stanovi a ukupna ostvarena vrednost na teritoriji cele Srbije iznosila je 777,9 miliona. Od toga, više od polovine ostvareno je u Beogradu, 456 miliona dinara.
Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra, za građevinsko zemljište 107 miliona evra, za poslovne prostore 73,3 miliona evra a za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u trećem kvartalu 2023. godine tek 6,6 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava a iz kredita su se najčešće plaćali stanovi.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji Grada Novog Sada (katastarska opština Kać), po ceni od 76 evra za kvadrat, za parcelu površine 19.743 kvadratnih metara, što je ujedno i najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji.
Za parcelu je plaćeno 1,5 miliona evra, piše u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
