Grad sa sve manje zelenila a sve više zagađivača osuđen je na gromove, munje, orkanske vetrove i sve više temperature.
Kad nam se desi maj i jun, kao što su nam se desili ove godine, odjednom shvatimo da klimatske promene nisu nešto što se dešava negde tamo daleko, na primer na Arktiku ili Grenlandu, nego se nešto ozbiljno menja i u našem dvorištu.
Majske kiše koje su nas plavile, pa junski pljuskovi sa nezapamćenim količinama vode u samo nekoliko sati, garnirani vrelim danima i vrelim noćima, pokazuju kako se klima i kod nas dramatično menja.
Koliko su gradovi, takvi kakvi jesu, uopšte spremni za izazove ovakve vrste.
Kao i obično, mi, na ovim prostorima, bavimo se posledicama a kad se baviš posledicama nemaš ni vremena, ni resursa da se baviš predupređivanjem.
KLIMATSKI PREČIŠĆIVAČI
Poslednjih godina grad se gradi bez mnogo planiranja. Od izgradnje zgrada višeporodičnog stanovanja prvo strada drveće. Sve što se na mestu gradnje od živog sveta nađe, strada bez milosti.
Retko, ili gotovo nikada, na mestu posečenog ne posadi se novo.
O gradskim parkovima ne treba trošiti reči. To koliko ih ima i u kakvom su stanju, već je bilo reči na stranicama ovog bloga. Još je veći problem što novi parkovi ne niču, niti bilo ko najavljuje formiranje novih zelenih površina.
A istraživanja pokazuju da je temepratura iznad većih parkova u gradu niža i za 7 stepeni od temperature u susednim ulicama.
PROSTORA IMA, SAMO FALI IDEJA I NOVACA
Nismo izuzetak. Veći deo sveta prošao je kroz fazu uništavanja zelenila ali se onda, u jednom trenutku shvatilo da je vrag odneo šalu, pa sad proces kreće u drugom smeru.
U Milanu gradski planeri smislili su da od starih napuštenih gradskih prostora, kao što je, na primer, napuštena i zapuštena železnička stanica, naprave novi gradski prostor u kom će dominirati zelenilo i voda kao najozbiljniji klimatski prečišćivači.
Zelenilo i vodotokovi biće osnova novog gradskog prostora a šta će se još u njemu naći, zavisiće od potreba – hoće li to biti stambeni ili poslovni ili kombinacija ova dva prostora.
U Njujorku, po ugledu na neke druge gradove, postoji propis po kom sve nove zgrade koje se zidaju moraju imati zeleni krov, ugrađene solarne panele ili mini turbine na vetar.
Jedan od razloga za to je zagađenje a drugi, snižavanje temperature u pregrejanim gradovima u kojima više ne može ni da se živi ni da se diše.
Mi smo još, na žalost, u fazi sečenje i krčenja. Ne, gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi, nego kad nađeš zgodno mesto ti drvo izvadi.
Dok tako bude, plaviće nas i pržiti i u vreme i u nevreme.
