DVA VEKA ŽUPANIJSKE ZGRADE

Sledeće godine gradska lepotica, Županijska zgrada, sada zgrada u kojoj je smeštena gradska uprava, proslaviće veliki jubilej – dva veka od kada je izgrađena.

Biće to prilika da zgrada dobije novi sjaj, s obzirom na to da već dugo na njoj nisu rađeni ozbiljni radovi. Zna se već sada da će novo ruho dobiti Barokna sala, možda i najlepši segment inače prelepe zgrade.

Istorija zgrade seže daleko u prošlost.

Naime, Županijska zgrada u jednom je delu nikla na temeljima Bečkerečke tvrđave.

Bečkerečka tvrđava o kojoj svedoče oskudni pisani tragovi, domaštani mural slikara Viorela Flore u gradskoj bašti i legenda o lagumima, podignuta je 1528. godine. Tvrđava je završena pod vlašću nadvojvode Ferdinanda Habsburškog a trebalo je da vlast i vlastelu, pre svega, zaštiti od najezde Turaka.

Zidana je bila od kamena sa Fruške gore i bečkerečke opeke, imala je stražarsku kulu, opkope (što bi mogli biti lagumi) a u nju se moglo ući samo kroz jednu kapiju preko pokretnog mosta.

U unutrašnjem gradu smestio se kastelan, vojska…

Tvrđava ipak nije bila dovoljno jaka a gradska vojska dovoljno brojna. U pohodu turske vojske pod komandom Mehmed paše Sokolovića, tvrđava je pala posle samo tri dana borbe, a pad tvrđave najavio je vladavinu Turaka narednih 150 godina.

Bečkerečka tvrđava jedna je od žrtava Karlovačkog mira. Njegovom odlukom srušena je 1701.

Na vlast se vraća Austrougarska. Potrebno je bilo izgraditi novu zgradu u koju bi se smestio župan sa porodicom i varoška administracija i gradski arhiv.

I 1784. godine počinje izgradnja Županijske zgrade. Mnogo manja od sadašnje, služila je nameni samo tridesetak godina. Jer, 1807. godine Bečkerek zahvata veliki požar, u kom je izgoreo gotovo čitav grad pa i Županijska zgrada.

Trebalo je vremena da se grad oporavi i tek 1817. godine gradi se nova Županijska zgrada. Završena je tri godine kasnije, 1820. godine. Dograđena 1885.

Preživela štošta u svojoj istoriji dugoj dva veka ali ipak sačuvana u dobrom delu.

Kad dogodine bude slavila dvestoti rođendan biće prilike da se još jednom progovori o velikom kulturno istorijskom bogatstvu koje u sebi čuva.

Do tada ostaje nam da se ponosimo zgradom koju retko koji grad ima.

o gradu zanimljivosti

Zrenjanin se, na papiru, diči svojim parkovima. Na papiru, ima i čime. Neki od gradskih parkova stariji su od jednog veka. Jedan od njih je Čokliget, Park poljubaca, perivoj koji je formiran davne 1903. godine. Tadašnji gradski čelnici odlučili su da na obali Begeja, na mestu gde su se nalazili pristanišni magacini, formiraju park, kao zelenu dopunu lepim zgradama na obalama reke. Na mesto...

Palata Dunđerski jedna je od najlepših građevina u gradu na Begeju. I palate kao što je ova zrenjaninska u jednom trenutku su spremne za promene. Pre pola godine javnost je saznala da je ova secesijska lepotica spremna da nađe novog vlasnika. Mnogi nisu znali da je Palata Dunđerski u privatnom vlasništvu, odnosno da je vlasništvo osamdeset zadrugara iz Zemljoradničke zadruge...

Kad na pijačne tezge stignu dunje, to je konačan znak da je stigla jesen. Nije ih lako uzgajati, nije ih lako oljuštiti i iseći a bogami ni jesti. Suve su pa zasedaju, ali ko ih voli, spreman je na napor. Baš zbog svoje specifične strukture, dunja se najviše prerađuje. Nema boljeg kompota, ili kako se nekad govorilo, dunsta, nego onog od dunja. Ranije se kombinovala sa grožđem, pa je retko koji...

Ne postoji zvaničan podatak koliko je ulica u Zrenjaninu, u poslednjih sto godina, promenilo ime. Neke od njih promenilo je ime i nekoliko puta – nekad je bila Šljivarska pa je bila Maksima Gorkog pa Vojvode Petra Bojovića. Promene imena ulica, kad god se nađu na dnevnom redu, izazivaju reakcije u javnosti. To je logično, jer se imena ulica uglavnom menjaju iz ideoloških razloga. Javnost se...

Sreća da imamo toliko kanala i sreća da ni urednici ne znaju šta bi baš na tim kanalima na kojima program traje 24 sata prikazivali, pa verovatno jednu od najboljih serija 21. veka, Ljudi sa Menhetna ili Mad men, odnosno Momci sa Medisona, možemo da gledamo svako malo. Za one koji još nisu odgledali seriju koja je imala sedam sezona, eto prilike a za one koji jesu, poslastica prava. Ova se se...

Svako selo na teritoriji grada Zrenjanina ima bar jednu ozbiljnu divlju deponiju, dok se one male ni ne broje. Neka sela ih imaju i po dve i po tri, a svake se godine destine miliona izdvajaju za saniranje smetlišta koja posle samo nekoliko meseci izgledaju isto kao pre sanacije. Da bi apsurd bio veći, divlje deponije niču na istim mestima decenijama pa je neverovatno kako niko od onih koji su za...

Kako reke spajaju, i kako priroda ne poznaje granice, najbolje govore banatske reke. Sve banatske reke izviru u Rumuniji, a ušće im je u Srbiji. Banatske reke su Zlatica, Galacka, Stari Begej, Begej, Tamiš, Brzava, Moravica sa Rojgom, Karaš i Nera. Zlatica je u Srbiji dugačka 68,5 kilometara. Stari Begej je kanalisan na dužini od 75 kilometara. Begej kroz Srbiju teče 75 kilometara na levoj, a 77...

Karađorđev park najveći je zrenjaninski perivoj. Prostire se na 50 hiljada kvadrata, namenski i planski na prostoru na kom se nekada nalazilo vašarište, odnosno na mestu gde se do Drugog svetskog rata trgovalo stokom na veliko. Posle rata, tadašnji gradski planeri smatrali su da je to mesto idealno da se formira novi veliki park. Plan je sproveden u delo 1954. godine. Nakon završetka rata prvo je...

Danas se u Parizu završavaju XXXIII Letnje olimpijske igre. Pariz i Francuska treći su put domaćini Letnjih olimpijskih igara a na ovim se takmičilo hiljade takmičara u čak 32 sporta i 329 disciplina. Prema tradiciji, na svečanosti zatvaranja završne reči budu, vidimo se u Los Anđelesu, koji je domaćin Igrama za četiri godine. Ko je prethodne dve nedelje gledao prenos bar jednog sportskog...

Mnogi znaju za lekovito blato kojim Banja Rusanda obiluje i po kom je nadaleko poznata ne samo u našoj zemlji. Ali, retko se piše i priča o tome kako je ova banja nastala, a još ređe o tome kako je za razliku od evropskih pa i srpskih banja i lečilišta, Rusanda dobrim delom nastala kao zadužbina. Postoji nekoliko legendi kako je otkrivena lekovitost blata u jezerima na obodu Melenaca kao i...

O autoru

Nadica Jakovljev

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Категорије