Posledice odlaganja neobrađenog komunalnog otpada nesagledive su. Trenutno se jako malo komunalnog otpada selektuje i obrađuje, zvanične deponije uskoro neće moći da prihvate količine otpada koji se prikuplja a divlje deponije niču na sve strane.
Kako u Srbiji, tako i u Zrenjaninu, odlaganje komunalnog otpada jedan je od najvećih problema. Posledice neobrađenog komunalnog otpada nesagledive su.
Komunalni otpad u najvećem broju se ne obrađuje. Odlaže se, neselektovan i neobrađen, na zvanične deponije koje imaju sve manje mesta za odlaganje. S druge strane, divlje deponije niču na sve strane, ne zna se ko je za njih zadužen, ni da ih čuva ni da ih uklanja. Uklanjanje divljih deponija, uzgred, košta i to ne malo.
Koliki su deponije problem, možda najbolje ilustruje podatak da se prema propisima Evropske unije, uređeno odlagalište otpada mora nadzirati čak 30 godina nakon zatvaranja.
ŠTA TREBA DA ZNAMO O OTPADU
Plastične kese, flaše ili limenke jako se dugo razlažu i veliki su zagađivači. Plastične kese i flaše, na primer, razlažu se od nekoliko stotina do čak hiljadu godina. Konzerve i limenke razgrađuju se 500 godina. Jedini način da se zagađenje smanji je recikliranje.
Prvi postupak je odvajanje otpada – organski na jednu, plastični na drugu, staklo na treću a tekstil na četvrtu stranu.
Drugi postupak je reciklaža.
Koliko koristi od reciklaže ima, evo primera. Ako papir bacimo na deponiju, on se u prirodi razgrađuje 6 meseci a u tom procesu proizvodi se metan koji utiče na stvaranje efekta staklene bašte 24 puta više nego ugljen dioksid. Ukoliko recikliramo jednu tonu starog papira od sečenja ćemo spasti 17 stabala.
Reciklažom plastike stvara se nova sirovina, o štednji energije da se i ne govori.
Da li znate da se staklo u prirodi ne razgradi NIKAD. Zamislite samo koliko koristi ima od reciklaže stakla.
Na žalost, daleko smo još i od organizovanog odvajanja smeća i od reciklaže na ozbiljnijem nivou.
Ipak, to što država ne čini mnogo, nemojte da vas sprečava da nešto učinite vi.
I ako živite u stanu a posebno ako živite u kući, bez velikog truda možete da reciklirate otpad.
Odvojite organski otpad od plastičnih flaša, odvojite papir, staklo, metal i na taj način pomozite skupljačima sekundarnih sirovina da lakše prikupe ovu vrstu otpada. Znajte da su oni gotovo jedini recikleri danas.
