Belo Blato, selo u okolini Zrenjanina, ima velike potencijale za razvoj ruralnog turizma. Blizina Tise, Carske bare i jezera Joce, očuvana priroda, odlični lokalni poljoprivredni proizvodi, ljubazni meštani, sve više privlače pažnju putnika namernika i iz Srbije ali i iz sveta.
Belo Blato, selo koje se nalazi na sredokraći Zrenjanina, Beograda i Novog Sada, moglo bi biti primer onog kola sreće, koje se, to znamo, okreće.
Relativno siromašno selo, sa lošom zemljom, bez industrijskih pogona, u kom su se meštani bavili poljoprivredom i sečom i preradom trske, poslednjih godina postalo je sinonim za seoski turizam.
Blizina Tise, ali i prirodnog rezervata „Carska bara“, jezera Joce, ljubazni i vredni meštani, očuvana priroda, dobri lokalni poljoprivredni proizvodi, sve više privlače pažnju turista.
SELO U KOM SE GOVORE ČETIRI JEZIKA
Belo Blato ima nešto više od 1000 stanovnika. Najviše je Mađara, Srba, Slovaka i Bugara. U ovom selu svi govore sve jezike. Na pitanje, gde su naučili da se sporazumevaju na svim jezicima, meštani će vam odgovoriti: na ulici. A na pitanje, kojim jezikom u stvari govore, odgovoriće vam: na beloblatskom. Beloblatski je mešavina svih ovih jezika: počne se na mađarskom, ubaci po koja srpska reč a moguće, završi na slovačkom.
I OD TRSKE MOŽE DA SE ŽIVI
Belo Blato okruženo je ritovima. Zemlja je loša, ritska. Od svih kultura najbolje uspeva trska. Izreka kaže, kad ti serviraju limun, napravi limunadu. Tako su i Beloblaćani od trske napravili biznis. Jedna velika i nekoliko manjih trskara proizvodi od trske izolacioni materijal i sve što proizvedu, izvezu.
A ĐAKONIJE PRSTE DA POLIŽEŠ
Zahvaljujući baš mešavini različitih kultura, običaja pa i gastronomskih navika, Belobalaćani su poznati po delikatesima od mesa i mleka. Nema kuće u ovom selu čiji domaćini ne znaju da naprave dobre kobasice, šunke, slanine, hurke, švargle… Kuvaju se dobri paprikaši od svinjskog i ovčijeg mesa a kako su Beloblaćani i dobri pecaroši, puno je autentičnih proizvoda baš od slatkovodne ribe, kao što je, na primer, kobasica od tolstolobika.
Najčešći kupci i degustatori beloblatskih đakonija su, naravno, Beograđani. Oni, kažu meštani, svrate malkad po kobasice, domaći sir a svakog poslednjeg vikenda u mesecu i na ovčiji paprikaš koji se kuva u bakraču.
Jednom godišnje, u februaru, u Belom Blatu se održava tradicionalna manifestacija “Kobasicijada“ koja privuče i više od hiljadu posetilaca.
