Tržište nekretnina, prema onome što se može čitati ovih dana, oporavilo se istom brzinom kojom je i stalo.
Polovinom marta, promet je potpuno stao, da bi već krajem aprila, a posebno u maju, oživeo jednakim intenzitetom kao pre proglašenja globalne pošasti.
I već prvi pokazatelji govore da će se nešto menjati.
Stanovi se i nude i traže jednako kao i pre pandemije. Ali, pokazalo se da se sve više traže kuće, vikendice, odvojeni stambeni objekti, koji nisu na spratu i koji imaju svoj dvorišni prostor. Setili smo da postoje i sela.
Šta će pandemija promeniti u arhitekturi, jedno je od pitanja koje se brzo postavilo.
Arhitekte su saglasni: menjaće se itekako.
Nešto o čemu se pričalo, diskutovalo, polemisalo, a to je rad od kuće, odjednom je postalo prihvatljivo i preporučljivo.
I ne samo rad od kuće, nego i učenje od kuće.
Odjednom su se u istom prostoru našli roditelji koji treba da rade i deca koja treba da uče.
Da ne govorimo o pojmu samoizolacije i izolacije.
Prva promena, saglasne su arhitekte, biće da u ropotarnicu istorije odlaze tako popularni otvoreni tlocrti. Sve zajedno, dnevna soba, trpezerija, kuhinja, veliki otvoreni prostori pokazali su se kao loše rešenje za istovremeni rad nekoliko generacija.
Po svemu sudeći, prostor će morati da se menja tako da svako ima svoj odvojeni deo. Na koji način, rešiće struka.
Kupovina jednom nedeljno, ili u nekoliko dana, zahteva prostor za odlaganje namirnica. Ostave u stanovima postale su luksuz. Sad su se pokazale kao neophodne.
Ko je imao terasu ili neki otvoreni prostor, karantin je mnogo lakše podneo. Dakle, veće terase postaju ultimatum.
Kako se menja stambeni prostor, tako će se menjati i gradovi.
Zgrade koje niču gde god kome padne na pamet, a da nemaju zajednički dvorišni prostor, nego se iz stana bukvalno izlazi na ulicu, pokazale su se kao loše rešenje.
Zatvoreni kompleksi sa dvorištima, bazenima, sportskim terenima, preskupi su za obične smrtnike.
Bazen u redu, pa i sportski tereni, ali dvorište sa zelenilom civilizacijska je tekovina.
Arhitekte preporučuju i drugačiju namenu zajedničkih prostorija u zgradama, kao i davanje svrhe ravnim krovovima.
Svaku površinu valja iskoristiti za zelenilo, pa bio to krov, terasa ili zidovi.
