Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građevinska industrija beleži rast iz kvartala u kvartal. Najviše se zidaju zgrade sa više stanova. I pored velike ponude, kvadrati sve skuplji.
Građevinska industrija u Srbiji, tako bar kaže statistika, iz kvartala u kvartal beleži rast. U strukturi gradnje, najveći deo otpada na stanogradnju, a u strukturi stanogradnje, najveći deo na izgradnju zgrada sa više stanova.
I, ako bi neko pomislio da više stanova znači nižu cenu, grdno bi se prevario.
Što više kvadrata to kvadrati skuplji.
VODI BEOGRAD, NOVI SAD GA PRATI
Cene kvadrata odoše nebu pod oblake pre svega u Beogradu. Tako bar kažu podaci koji se objavljuju u medijima. Za neke nekretnine, luskuznije, cena dostigne i 5000 evra po kvadratu.
Stručnjaci za nekretnine ponavljaju: lokacija, lokacija, lokacija, pa godina izgradnje i kvalitet gradnje. To opredeljuje cenu.
I Novi Sad je prepun kranova, što znači da nema kraja izgradnji novih višespratnica. Ipak, ni u Novom Sadu, cene kvadrata ne miruju.
Zrenjanin je poslednjih godina doživeo procvat stanogradnje, a trenutno je u gradu nekoliko gradilišta aktivno a još nekoliko je u najavi.
I pored sve veće ponude novijih stanova, cene kvadrata u Zrenjaninu ne padaju, pa su dostigle cifru od 800, 900 pa i 1000 evra za kvadrat.
KAKO JE U REGIONU
Slične tendencije primećuju se i u Hrvatskoj. U većim centrima, pre svih Zagrebu, ali i u većim gradovima na primorju, poslednjih godina cene kvadrata premašile su sva očekivanja.
Mnogo se gradi, mnogo se ceni kvadrat, a još teže pronalaze stanovi za iznajmljivanje. Kirije su za mnoge obične smrtnike postale noćna mora.
IMA LI KRAJA
Ekonomski stručnjaci nisu jedinstveni u oceni kako će se ovaj bum završiti.
Jedni tvrde da je dosegnut vrh i da od naredne godine cene mogu da idu samo na dole.
Drugi, pak, tvrde da je tendencija u regionu da se stanovništvo koncentriše u centre i da će cene nekretnina rasti u velikim gradovima i u narednom periodu.
Ima i onih koji kažu da je ovako bilo pred veliku ekonomsku krizu 2008. godine.
A svi se sećamo kako se završilo.
Jedno je sigurno: na rast cena utiče i rast cene građevinskog zemljišta ali što je još važnije rast cena radne snage. Sve zemlje kubure sa građevinskim radnicima, čije će zarade morati da idu gore.
Gde je prostor za nižu cenu kvadrata? Ostaje da vidimo.
