Kako je vreme u kom živimo sve komplikovanije i brže, a budućnost sve neizvesnija, tako sećanje na neka prošla dobija lepše boje.
Da li ste primetili kako vam prijatne emocije izazivaju fotografije vašeg grada od pre nekoliko decenija, kako vas obuzima osećaj topline i miline kad gledate stare snimke kad je sve bilo sporije i tiše.
Niste jedini „u problemu“.
U celom se svetu sve više piše o „ružičastoj retrospekciji“, odnosno o psihološkom fenomenu pozitivnijeg prisećanja na prošlost nego što je ta prošlost zaista doživljena. Ili bila.
„Ružičasta retrospekcija“, tvrde neki psiholozi, služi povećanju samopoštovanja i osećaja blagostanja.
Fenomen da se prošlosti sećamo samo kao lepe, kažu psiholozi, olakšava mozgu da sačuva dugoročna sećanja.
Ružičasta retrospekcija je veoma blisko povezana sa nostalgijom.
I sve to nije od danas.
Još su stari Rimljani govorili o tom fenomenu. Otud fraza „memoria praeteritorum bonorum“ ili u prevodu „sećanje na dobru prošlost“, odnosno na „stara dobra vremena“.
O fenomenu „ružičaste retrospekcije“ ili o sećanju „kroz ružičaste naočare“ rađena su mnoga istraživanja.
Zanimljivo je da su „roze retrospektivi“ skloniji ekstroverti a „plavoj“ (sećanja u kojima preovladavaju negativne emocije) – oni malo neurotičniji.
Psiholozi su surovi: „roze retrospekcija“ i nostalgija, žal za starim dobrim vremenima leži u našoj percepciji tog vremena, a ne u samom vremenu.
Žalom, kažu, za našim osećanjima u tom vremenu, a ne za samim vremenom.
Dokazuju time da starije generacije žale za svojim lepšim vremenima a mlađe za onim koja su starijima subjektivno loša.
Kako god bilo, na fotografiji je kuhinja iz 70-tih i 80-tih godina.
Retko ko bi je danas voleo u svom stanu. Ali, onima starijim od 40 godina, slika ove kuhinje izaziva prijatne osećaje.
Mlađima je zanimljiva da pokušaju da shvate o čemu im pričaju roditelji ili babe i dede.
Osim na starim fotografijama, koga put nanese, o tim zlatnim vremenima u bivšoj Jugoslaviji, može da sazna u Sarajevu u sad već kultnom Muzeju 80-tih.
