Kad na pijačne tezge stignu dunje, to je konačan znak da je stigla jesen.
Nije ih lako uzgajati, nije ih lako oljuštiti i iseći a bogami ni jesti. Suve su pa zasedaju, ali ko ih voli, spreman je na napor.
Baš zbog svoje specifične strukture, dunja se najviše prerađuje.
Nema boljeg kompota, ili kako se nekad govorilo, dunsta, nego onog od dunja.
Ranije se kombinovala sa grožđem, pa je retko koji špajz bio bez kompota od žute dunje i zelenih bobica.
Od dunje se pravi verovatno jedna od najboljih rakija a dobar je i liker.
Od dunja se pravi i slatko.
Mnogi vole i pečenu dunju, lepe slatkoće i još lepšeg mirisa.
Retki znaju koliko je dunja zdrava.
Jedna dunja ima tri puta više vitamina C nego jedan limun.
Koristi se kao sluzavo sredstvo za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku.
Od dunjinog semena izrađuju se lekovi.
I još nekoliko zanimljivosti o ovom jesenjem voću.
Jedno je od najstarijih, gaji se duže od dve hiljade godina, a spada u porodicu ruža.
U ove je krajeve stigla iz Azije a njeno latinsko ime Cydonia oblonga vezuje se za gradić na Kipru, gde je, po svemu sudeći, prvo stigla nekim brodom sa susednog kontinenta.
Za razliku od krušaka i jabuka, koje imaju nekoliko stotina sorti, na svetu postoji tek dvadeset sorti dunje.
Najveći svetski proizvođači dunje u svetu su Kina i Turska a Srbija se nalazi na sedmom mestu.
Stručnjaci tvrde da je potražnja za dunjom u svetu toliko velika da se potrebe za ovim voćem neće zadovoljiti u narednih dvadeset godina.
Dunja je ušla i u jednu od najlepših dečjih narodnih pesmica.
„Idi kući, obuci se, lele dunje ranke,
Idi kući obuci se, lele dunje ranke,
Dunje ranke, kruške karamanke…“
