Pre pet godina, Vlada Vojvodine usvojila je strateški dokument pod nazivom „Studija razvoja mikrolokacija marina na teritoriji Vojvodine“.
U toj obimnoj studiji, na 307 strana, osim izabranih lokacija, ponuđeni su i grafički prikazi kako bi marine trebalo da izgledaju, koliko kvadrata da imaju, koje prostorije.
Na osnovu proračuna iz studije, u Vojvodini ima deset povoljnih mesta na kojima bi se gradile marine, i to pet na Dunavu, dve na Tisi i na Savi, dok je na Tamišu, Begeju i kanalu Dunav-Tisa-Dunav definisana po jedna mikrolokacija.
Od studije i planova do danas se nije mnogo toga desilo, bar što se tiče marina i privezišta na teritoriji srednjeg Banata.
Nautičara je sve više a gužva u privezištima sve veća.
Na teritoriji srednjeg Banata postoje dva privezišta, u Novom Bečeju i u Aradcu, u blizini Zrenjanina, ali kapaciteti ova dva privezišta ni blizu ne zadovoljavaju potrebe koje su iz godinu u godinu sve veće.
Privezištem kod Aradca upravlja Klub za nautiku i sportove na vodi “Begej”. Malo čudno ime, ali klub je 1978. godine formiran u Zrenjaninu, sa idejom da plove Begejom. Kada je postalo jasno da od obećanih pristana i privezišta na Begeju neće biti ništa, članovi su se sa svojim plovilima pre 20-tak godina prebacili na Tisu.
Na privezištu kod Aradca postoji 120 vezova a interesovanje je duplo veće. Novobečejci imaju sreću da im grad izlazi na Tisu, a srećna okolnost je i što je vodostaj Tise kod Novog Bečeja, zahvaljujući brani, stabilan, bez velikih oscilacija, što je za nautičare važno. Marina Gradište ima kapacitet 200 vezova.
Begej je već neka druga priča. Od privezišta koje je trebalo da pre više od 40 godina bude izgrađeno kod Motela, izletišta na obodu Zrenjanina, do danas što se nautike tiče nije urađeno mnogo.
U okviru projekta prekogranične saradnje, u centru Zrenjanina, na Begeju, izgrađen je pristan koji trenutno služi šetačima, a ne nautičarima. Nije jasan njegov status iako je zvanično otvoren pre tri godine.
Studijom je najavljena izgradnja još jednog pristana ali više detalja o gradnji i lokaciji nema ni nakon pet godina.
Reka Begej i Kanal Begej imaju veliki nautički potencijal ali najveća prepreka za ozbiljniji razvoj sigurno je činjenica da se u ove vodotokove neprečišćena uliva gradska fekalna kanalizacija.
Kada zbog visokog vodostaja Tise bar dva puta godišnje Begej prestane da teče, reka se za samo dan ili dva pretvori u otvorenu septičku jamu.
Govoriti o privezištima, marinama i nautici dok rekom pliva uginula riba, nema mnogo smisla.
Da Begej može da bude lep i atraktivan, mogu da vide svi oni koji posete Temišvar. Od skoro Begejom, od Temišvara sve do granice kod Srpskog Itebeja, plovi turistički brodić, za koji se traži karta više.
Stigne do granice, pa se okrene.
