Prve zgrade višeporodičnog stanovanja u Zrenjaninu počele su da niču 1956. godine. Koncept tadašnje gradnje ovakvih objekata bili su kompleksi višeporodičnog stanovanja.
Tako su nikla naselja „Ruža Šulman“, Lesnina, D2 i D3, Bagljaš…
Takva je moda bila u to vreme.
Kad je, nakon 2000. godine, u gradu ponovo počelo intenzivnije da se gradi, takav koncept je napušten a zgrade višeporodičnog stanovanja nikle su u delovima grada gde je do tada bilo zastupljeno porodično stanovanje klasičnog tipa.
Tako su poslednjih desetak godina, sa izuzecima, izgrađene zgrade u ulicama u kojima i dalje preovlađuje niska gradnja. Naročito se to odnosi na ulice Petra Bojovića, Jug Bogdanovu, Marka Oreškovića, Nušićevu i ulicu Dr Kornela Radulovića (bivša Prva proleterska).
Taj se koncept nastavlja i novim Izmenama i dopunama Plana generalne regulacije dela grada pod nazivom „Jugoistok“.
Ovim izmenama konture dobija deo grada, uslovno rečeno, pored Begeja, pre svega, u delu u kom se nalazi bivša fabrika čarapa „Udarnik“ i deo bivše Pivare.
Na celom prostoru koji zauzima bivša fabrika čarapa, izmenama i dopunama plana, moguće je graditi objekte višeporodičnog stanovanja.
Kako je u pitanju stari deo grada, uslove je propisao i Zavod za zaštitu spomenika.
Prema tim uslovima, najviša spratnost na objektima koji će nići i na mestu gde je bila Pivara i gde je bio Udarnik, može biti četiri sprata plus prizemlje i potkrovlje. Na objektima koji se budu gradili prema Begeju, dozvoljena spratnost je još niža.
Na zgradi koja će se graditi na obali Begeja, PVC stolarija ne sme biti bela, dozvoljene su druge boje ili drugi materijali. Takođe, na toj zgradi ili zgradama, samo polovina fasade može biti demit, za ostatak se mogu koristiti opeka, dekorativno kamenje, drvo…
Dozvoljeno je praviti zelene krovove i zelene terase.
Izmenama i dopunama Plana regulacije, koji je na ranom uvidu, načinjen je prvi korak ka pretvaranju jednog dela grada u kom je dominirala niska gradnja, proizvodni kompleksi (istina, već godinama van funkcije) i tradicionalan način stanovanja u deo u kom će prevagu odneti zgrade sa više stanova. U samom dokumentu koji je na uvidu stoji da su u pitanju mešoviti blokovi sa umanjenim kvalitetom stanovanja.
U nestašici kvalitetnih stanova sigurno je da će i stanovi u zgradama koje niču ili će tek da niknu, brzo naći kupce.
O kvalitetu stanovanja, ipak, ne treba da brinu investitori.
