Na samo pedesetak kilometara od Zrenjanina postoje sela u kojima živi manje od 100 stanovnika.
U Busenju, selu u opštini Sečanj, trenutno je, kako se to na selu kaže, 50-tak duša na spavanju.
U ovom selu, u kom žive pripadnici mađarske nacionalne zajednice, ima tek nekoliko školaraca koji, pošto u selu škole nema uopšte, nastavu pohađaju u susednom mestu, Jaši Tomiću. Do Jaše ima tri kilometra, pa mališane u školu voze roditelji a oni nešto stariji, u školu se upute biciklom.
Busenje nema prodavnicu, poštu, lekara, prevoz ni do Jaše a samim tim ni do drugih mesta.
Demografsku katastrofu doživela je i Međa, selo u žitištanskoj opštini, na samoj granici sa Rumunijom. Pre 30 godina u selu je živelo 1400 duša. Danas ni polovina.
Selo je potpuno infrastrukturno opremljeno, ulice su asfaltirane, uveden je gas, a Međa ima možda i najkvalitetniju vodu za piće koje stiže do sela kroz takozvanu karpatsku žilu.
Imaju vodu, ali nemaju autobus. Do Žitišta tek poneki polazak a do Zrenjanina ni toliko.
Ipak Međa ima školu za razliku od Banatskog Višnjićeva. Nekoliko učenika iz ovog sela nastavu prati u Krajišniku. U selu živi 150 ljudi. Oni nemaju prodavnicu, poštar dolazi jednom nedeljno, kao i lekar.
U opštini Sečanj jedno od najmanjih sela je Šurjan. U selu živi oko 180 stanovnika. Đaci do trećeg razreda, ukupno njih petoro, pohađaju školu u selu, strariji moraju u Boku. Ipak, u Šurjanu postoji prodavnica i pošta. Lekar dolazi jednom nedeljno.
Ništa bolja situacija nije ni u Banatskoj Dubici, a ni u Konaku.
A ako neko pomisli da je situacija teška u selima koja su udaljena od matične opštine ili nekog većeg grada, vara se.
Lukino Selo je od Zrenjanina udaljeno tek desetak kilometara. Ipak, i ovo selo ima sve manje stanovnika.
Meštani se iseljavaju a tu i tamo se neko doseli. Ipak, preostali seljani nadu polažu u organsku proizvodnju. S obzirom na to da se Lukino Selo nalazi u blizini prirodnog rezervata, pa je upotreba pesticida i herbicida pod nadzorom, meštani Lukinog Sela veruju da bi upravo zdrava životna sredina i mogućnost organske proizvodnje mogla biti šansa za mlade.
Demografska slika nije ništa bolja u većini sela na teritoriji srednjeg Banata.
Oni koji na selu i od sela žive tvrde da bi se uz pomoć države i pametnih, ciljanih mera, situacija mogla poboljšati.
Jer, ima primera i sela koja su oživela i u kojima je dece sve više. U kojima su se škole pred gašenjem ponovo napunile.
Ali, to je tema za neki drugi blog.
