Zeleni ili eko krovovi ne samo što su ukras zgrade pa i čitavog grada nego su i odlični izolatori, utiču na kvalitet vazduha, znatno smanjuju intenzitet buke, podižu ekološku svest građana. Jednom rečju, vraćaju prirodu u urbana naselja.
Vrela leta su naša sadašnjost i naša budućnost. Temperature koje danima prelaze 35 podeljak, izuzetno tople noći, takozvani toplinski talasi kojih je nekad bilo po dva u toku leta a sada i četiri i pet, stanovništvu u gradovima stvaraju i bukvalno paklene muke.
Jedno od rešenja za vrela leta koja tek dolaze i za sve manje zelenila u gradovima, mogli bi biti zeleni krovovi.
ZELENI KROVOVI NISU NIŠTA NOVO
Zeleni krovovi nisu proizvod savremenog doba. Svi smo čuli za Semiramidine vrtove, koji su primer građevine “obučene” u rastinje.
Bili su zeleni krovovi kroz istoriju popularni, pa zaboravljani, ali u Evropi svoju “renesansu” doživljavaju 80-tih godina XX veka i to na novogradnjama.
Razlozi: ulepšavanje zgrada i okoline, povećanje energetske efikasnosti, briga za životnu sredinu, smanjenje buke…
A ŠTA SU, U STVARI, ZELENI KROVOVI
Zeleni krov je izgrađena površina koja je delimično ili u potpunosti pokrivena biljnim materijalom.
Zeleni krovovi, posebno ako je u pitanju ravna površina, mogu biti i samo krovne bašte koje stanarima predstavljaju mesto za relaksaciju, ali i kafići, mogu da budu mesto za rekreaciju…
Zeleni krov u današnjem smislu reči nije posuta zemlja sa posejanim ili samoniklim kulturama. To je uređena površina koju kreiraju stručnjaci. Postoje ekstenzivni, poluintenzivni i intenzivni zeleni krovovi.
ZAŠTO SU ZELENI KROVOVI DRAGOCENI
Merenja pokazuju da su zgrade koje imaju zeleni krov hladnije leti i toplije zimi.
Posebno su dragoceni leti. Beton na krovu može u toku vrelih letnjih dana da dostigne temperaturu do 70 stepeni a zeleni krov može da temperaturu smanji i za 40 stepeni.
Zeleni krovovi filtriraju vazduh – za to su zaslužne biljke na krovu. Danas, kada se drvoredi seku bez milosti, kad su gradovi bez drveća i rastinja, kada se smanjuju površine pod parkovima, zeleni krovovi mogu postati pluća grada.
Upravo zbog sve manje zelenila u gradovima, pojavio se pojam “vrela ostrva”.
Gradski vazduh, pokazuju merenja, topliji je za 2 do 6 stepeni u odnosu na periferiju. Zeleni krovovi redukuju toplotu.
Kako zadržavaju kišnicu, zeleni krovovi odlažu oticanje vode u istom trenutku, pa sprečavaju izlivanje.
I još nešto: zeleni krovovi odlično su rešenje za smanjenje intenziteta buke u gradovima. Buku naučnici detektuju kao jedan od najvećih “zagađivača” današnjice.
Zeleni krovovi nisu jeftina investicija i u današnjim okolnostima predstavljaju dodatnu stavku kako za investitora tako i za kupce nekretnina.
No, o njima valja razmišljati jer su prednosti velike a sama investicija se kroz uštede i dobrobiti koje zeleni krovovi donose vrlo brzo isplati.