Pred nama su praznici. To u najvećem broju slučajeva znači pripremanje mnogo većih količina hrane. Na žalost, to znači i mnogo više hrane koja ostane nepojedena i završi u kontejneru.
Možda je zato sada prilika da se nešto kaže o principu zero waste cooking odnosno o pripremanju hrane ili kuvanju bez otpada.
Ovaj princip u pripremanju hrane zagovara iskorišćavanje svega što je moguće, odnosno korišćenje u pripremi što je više moguće delova i sastojaka namirnica a što je moguće manje stvaranja otpada.
Podaci o količini hrane koja se baca u svetu su alarmantni.
Jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu svake godine, što je oko 1,3 milijarde tona, bude bačeno, a to je i više nego dovoljno da svi gladni u svetu budu nahranjeni.
Hrana koja dospe na deponije na kojima truli i raspada se, ispušta metan, a to je jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte.
Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247 000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.
Najviše se baca hleb, meso i mleko a najčešće se hrana baca zato što se pokvarila.
Koliko smo puta bili prisutni događajima na kojima je već na oko bilo servirano previše hrane i koliko smo puta čuli obrazloženje, bolje da bude viška nego da neko ostane gladan, od viška glava ne boli, neće da se baci.
Retko se desi da neko ostane gladan, od viška zna i glava da boli a baca se na veliko.
Šta kažu stručnjaci, kako smanjiti bacanje hrane na minimum?
Kažu, dobro isplanirajte obrok ili prazničnu trpezu. U skladu sa planom, nabavite namirnice.
Od namirnica iskoristite sve što je moguće. A moguće je gotovo sve.
Kupujte što je više moguće voće i povrće na pijaci, u rinfuzu.
Kupujte u rinfuzu sve što je moguće, smanjite bespotrebna plastična pakovanja kad god ste u prilici.
Pripremite optimalne količine hrane.
Sve što je moguće od ostataka zamrznite.
Bacanje hrane je svojevrsan zločin.
Neko je gladan, a vi je bacate.
Zagađujete otpadom jedinu planetu koju imamo.
I ponižavate sve one koji su vam tu hranu doveli do trpeze. Od onog ko ju je proizveo, do onoga koji je tu hranu skladištio, prevezao, izložio, izmerio, prodao.
Pa i onog ko ju pripremio i na trpezu izneo.
Kuvanje bez otpada ne znači i kuvanje bez ukusa i bez radosti.