Valjda je sada svima jasno da život posle pandemije neće biti isti kao što je bio pre nje.
Životi svih stanovnika planete promenili su se i da je samo zbog toga, već se promenio život cele zajednice.
Ali nije samo zbog toga.
Iz pandemije će mnoge struke naučiti kako dalje, kako u budućnost.
Jedna od tih, bar u svetu ako ne kod nas, jeste urbanizam i arhitektura.
U prvom naletu virusa, kad su svi zbog zatvaranja bežali na selo, izgledalo je da gradovi nemaju budućnost.
Ali, grad je mnogo žilaviji od jedne pandemije.
Preživeće, ali drugačiji.
Tamo gde se arhitekte pitaju i gde se čuju, gradovi će se koncipirati pametnije, prilagođeni potrebama svih svojih stanovnika.
Tamo gde se struka ne pita, život će ići kako ići mora.
Šta je svetska struka naučila, odnosno kako će izgledati urbana transformacija.
Ceo je svet naučio da prirodu mora vratiti u gradove.
Zato je u gradovima potrebno planirati mnogo više zelenih površina. Da bi, prenaseljeni, opstali, da bi svi imali šta da dišu, gradski planeri morali bi da insistiraju na što više javnih zelenih površina.
U najgorim danima zatvaranja, pokazalo se da je najzgodnije da važni sadržaji budu blizu a da se do njih može lako pešice ili biciklom. Dakle, forsirati pešačke a još više biciklističke staze.
Planerima bi mogle da pomognu i lokalne vlasti, promovisanjem svojih zajednica kao dobra mesta za zapošljavanje u tehnološkom sektoru.
Još jedna pomoć vlasti.
Otpad će se pojavljivati odnosno već se pojavljuje kao jedan od najvećih problema u gradovima. Promovisati cirkularnu ekonomiju, reciklirati, podsticati ponovnu upotrebu, deljenje, to će biti zadatak lokalnih vlasti u pametnim društvima.
Gradovi moraju biti sve pametniji. Kroz pametne i održive zgrade i infrastrukturu štedeti energiju i ljudske resurse, jer nema dovoljno nijednog ni drugog. I biće sve skuplja i energija i ljudi.
Ovo, ali i još bitnih stvari, stoji u izveštaju Dilojta o gradovima posle pandemije.
Ako se pogleda Zrenjanin, gotovo ništa od predloženog nije na dnevnom redu.
Istina, grad piše strategiju razvoja do 2030. koja bi trebalo da bude gotova do aprila i biće zanimljivo videti šta gradske vlasti misle kad misle o gradu.
