URBANA TRANSFORMACIJA

Valjda je sada svima jasno da život posle pandemije neće biti isti kao što je bio pre nje.

Životi svih stanovnika planete promenili su se i da je samo zbog toga, već se promenio život cele zajednice.

Ali nije samo zbog toga.

Iz pandemije će mnoge struke naučiti kako dalje, kako u budućnost.

Jedna od tih, bar u svetu ako ne kod nas, jeste urbanizam i arhitektura.

U prvom naletu virusa, kad su svi zbog zatvaranja bežali na selo, izgledalo je da gradovi nemaju budućnost.

Ali, grad je mnogo žilaviji od jedne pandemije.

Preživeće, ali drugačiji.

Tamo gde se arhitekte pitaju i gde se čuju, gradovi će se koncipirati pametnije, prilagođeni potrebama svih svojih stanovnika.

Tamo gde se struka ne pita, život će ići kako ići mora.

Šta je svetska struka naučila, odnosno kako će izgledati urbana transformacija.

Ceo je svet naučio da prirodu mora vratiti u gradove.

Zato je u gradovima potrebno planirati mnogo više zelenih površina. Da bi, prenaseljeni, opstali, da bi svi imali šta da dišu, gradski planeri morali bi da insistiraju na što više javnih zelenih površina.

U najgorim danima zatvaranja, pokazalo se da je najzgodnije da važni sadržaji budu blizu a da se do njih može lako pešice ili biciklom. Dakle, forsirati pešačke a još više biciklističke staze.

Planerima bi mogle da pomognu i lokalne vlasti, promovisanjem svojih zajednica kao dobra mesta za zapošljavanje u tehnološkom sektoru.

Još jedna pomoć vlasti.

Otpad će se pojavljivati odnosno već se pojavljuje kao jedan od najvećih problema u gradovima. Promovisati cirkularnu ekonomiju, reciklirati, podsticati ponovnu upotrebu, deljenje, to će biti zadatak lokalnih vlasti u pametnim društvima.

Gradovi moraju biti sve pametniji. Kroz pametne i održive zgrade i infrastrukturu štedeti energiju i ljudske resurse, jer nema dovoljno nijednog ni drugog. I biće sve skuplja i energija i ljudi.

Ovo, ali i još bitnih stvari, stoji u izveštaju Dilojta o gradovima posle pandemije.

Ako se pogleda Zrenjanin, gotovo ništa od predloženog nije na dnevnom redu.

Istina, grad piše strategiju razvoja do 2030. koja bi trebalo da bude gotova do aprila i biće zanimljivo videti šta gradske vlasti misle kad misle o gradu.

Zrenjanin se, na papiru, diči svojim parkovima. Na papiru, ima i čime. Neki od gradskih parkova stariji su od jednog veka. Jedan od njih je Čokliget, Park poljubaca, perivoj koji je formiran davne 1903. godine. Tadašnji gradski čelnici odlučili su da na obali Begeja, na mestu gde su se nalazili pristanišni magacini, formiraju park, kao zelenu dopunu lepim zgradama na obalama reke. Na mesto...

Palata Dunđerski jedna je od najlepših građevina u gradu na Begeju. I palate kao što je ova zrenjaninska u jednom trenutku su spremne za promene. Pre pola godine javnost je saznala da je ova secesijska lepotica spremna da nađe novog vlasnika. Mnogi nisu znali da je Palata Dunđerski u privatnom vlasništvu, odnosno da je vlasništvo osamdeset zadrugara iz Zemljoradničke zadruge...

Ne postoji zvaničan podatak koliko je ulica u Zrenjaninu, u poslednjih sto godina, promenilo ime. Neke od njih promenilo je ime i nekoliko puta – nekad je bila Šljivarska pa je bila Maksima Gorkog pa Vojvode Petra Bojovića. Promene imena ulica, kad god se nađu na dnevnom redu, izazivaju reakcije u javnosti. To je logično, jer se imena ulica uglavnom menjaju iz ideoloških razloga. Javnost se...

Svako selo na teritoriji grada Zrenjanina ima bar jednu ozbiljnu divlju deponiju, dok se one male ni ne broje. Neka sela ih imaju i po dve i po tri, a svake se godine destine miliona izdvajaju za saniranje smetlišta koja posle samo nekoliko meseci izgledaju isto kao pre sanacije. Da bi apsurd bio veći, divlje deponije niču na istim mestima decenijama pa je neverovatno kako niko od onih koji su za...

Karađorđev park najveći je zrenjaninski perivoj. Prostire se na 50 hiljada kvadrata, namenski i planski na prostoru na kom se nekada nalazilo vašarište, odnosno na mestu gde se do Drugog svetskog rata trgovalo stokom na veliko. Posle rata, tadašnji gradski planeri smatrali su da je to mesto idealno da se formira novi veliki park. Plan je sproveden u delo 1954. godine. Nakon završetka rata prvo je...

Trg dr Zorana Đinđića samo je jedan od zrenjaninskih trgova sa kojim ni gradske vlasti a bogami ni urbanisti, arhitekte i istoričari umetnosti ne znaju šta će. Na udaru promena, ovaj je trg sa velikim potencijalom, tokom vekova menjao ime i izgled, bio predmet različitih eksperimenata a da bar u skorije vreme nije zablistao sjajem koji zaslužuje. Od kada je formiran, polovinom 19. veka, nosio je...

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu popisa iz 2022. godine, u Srbiji postoji 2.261.051 stambena zgrada. U strukturi ovih objekata najzastupljenije su porodične kuće sa jednim stanom (87,7 odsto), zatim porodične kuće sa dva stana (8,3 odsto), dok je učešće zgrada sa tri ili više stanova četiri odsto. Najveći broj objekata izgrađen je u periodu od 1961. do 1980. godine...

Pre godinu dana, sad već bivši odbornici Skupštine grada, doneli su odluku da potpuno devastirani objekat nekadašnjeg restorana „Motel“ i parcele koje mu pripadaju vrate u javnu svojinu grada. To je, prema obrazloženju te odluke, bio prvi korak u rešavanju višegodišnjeg problema jednog od najlepših delova grada na obalama Begeja. I godinu dana posle, na tom se prvom koraku zastalo...

Umesto da je sačuvamo jer spada u prave evropske pa i svetske retkosti, čuvena taraška skela propada iz godine u godinu a ukoliko se nešto hitno ne preduzme može da propadne potpuno i bukvalno. Skela koje bi mogla biti turistička atrakcija a već je bila filmska, prevashodno bi trebalo da olakša život meštanima malog sela na obali Tise, koji najviše rodne i plodne zemlje imaju na drugoj obali, u...

Prošlo je deset godina od kada je u Zrenjaninu organizovano svečano obeležavanje „Godine Pupina“, upriličeno povodom 160 godina od rođenja velikog naučnika koji je imao čvrste veze i sa Zrenjaninom. Pre nešto više od dve godine navršila se i stogodišnjica proglašenja Mihajla Pupina počasnim građaninom Zrenjanina, tadašnjeg Petrovgrada. Od velikih reči kako ćemo se kao grad i zajednica odužiti...

O autoru

Nadica Jakovljev

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Категорије