Nekom je najlepša sredinom juna, kada cveta.
Nekom je najlepša krajem avgusta, kada se topla potpuno umiri i razbistri.
Nekom je najlepša u Kanjiži, nekom u Bečeju a nekom u Titelu.
Nekom je najlepša sa obale a nekom iz čamca.
Sve je to Tisa.
Mislimo da je naša a ona je velika srednjoevropska reka i najduža pritoka Dunava.
Izvire u Ukrajini, na Karpatima, u oblasti Bukovina. Protiče kroz Ukrajinu, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku i Srbiju. U Srbiji se, kod Starog Slankamena, Tisa uliva u Dunav.
Duga je 1358 kilometara. Najveća joj je pritoka Mureš, u Tisu se uliva kod Segedina, a potom slede Begej, Bodrog, Zlatica, Kereš, Samoš i Šajo.
U Srbiju ulazi kod Segedina i teče između Bačke i Banata u dužini od 164 kilometara.
Posebnu atrakciju reke Tise predstavlja Tiski cvet. Ovo je insekt koji spada u vodene cvetove.
Tisa „cveta“ sredinom juna, a „cvetanje“ koje se dešava uvek uveče traje petnaestak dana. Tada se na površini Tise, na delu sa glinovitim koritom, pojavljuju larve mužjaka, iz kojih se za par sekundi izlegu insekti. Odmah zatim se pojavljuju i larve ženki, a nakon toga počinje masovni „svadbeni let“, posle čega mužjaci ubrzo uginu.
S proleća moćna, brza, velika reka koja gura sve pred sobom.
Krajem leta, mirna zelena ravničarska reka.
Panonsko more.
Tisa, reka koje se plašimo i koju volimo. I kojoj se vraćamo.
