Karađorđev park najveći je zrenjaninski perivoj.
Prostire se na 50 hiljada kvadrata, namenski i planski na prostoru na kom se nekada nalazilo vašarište, odnosno na mestu gde se do Drugog svetskog rata trgovalo stokom na veliko.
Posle rata, tadašnji gradski planeri smatrali su da je to mesto idealno da se formira novi veliki park.
Plan je sproveden u delo 1954. godine.
Nakon završetka rata prvo je u centralnom delu prostora podignut spomenik žrtvama fašističkog terora, autora Aleksandra Solodova. Na tom mestu sahranjeni su posmrtni ostaci 200 žrtava, među njima i Žarka Turinskog, Žarka Zrenjanina i Koče Kolarova.
Zahvaljujući ideji velikog Zrenjaninca Borisa Pavlova, u parku je napravljena Aleja velikana. Na obodu parka nikla je i hala „Medison“ a kasnije je park dobio i dečje igralište i trim stazu.
I umesto da se o pravim i tako potrebnim plućima grada svi brinemo, jer koliko su nam zelene površine neophodne uverili smo se ovog leta, ne zna se ko o parku manje brine: nadležne službe ili građani.
Park je u zvaničnoj rekonstrukciji godinama.
Drveće se godinama proređuje.
Prema izjavama nadležnih, planski se uklanjaju stara stabla a sade nova. Ali, dok se stara stabla lako uklone, podići nova nije tako lako.
Mladicama je potrebna stalna i kontinuirana nega, koja izostaje, pa je u parku mnogo sadnica koje su se osušile.
Trava je tek posebna priča. Jesu leta topla i sušna ali takvih leta ima i u drugim gradovima pa se trava zaliva i zelena je i u proleće i u leto i u jesen.
Iako se godinama najavljuje proširenje sadržaja, spominje i fontana, gradske službe jedva da imaju snage i za kakvo – takvo održavanje onoga što već postoji.
Povremeno se menja dotrajali mobilijar, odnosno popravljaju klupe.
Žardinjere za odlaganje smeća stare su nekoliko decenija i definitivno neadekvatne za punjenje a posebno pražnjenje.
Javna rasveta u parku postoji ali se ne održava kako treba.
Onda na scenu stupaju građani, odnosno korisnici.
Prepune kante za smeće koje se neredovno prazne ali i razbacano smeće pored njih svakodnevna su slika.
Nove klupe polako se uništavaju a i trim staza postavljena tek pre nekoliko meseci već je nagrižena nepravilnom upotrebom.
Šta nam fali, zašto ne čuvamo to što imamo i zašto se ne borimo da dobijemo i više?
Zašto ne volimo svoj grad?
