Vojvođanska tradicionalna kuhinja bogata je ukusima a uvek je pratila prirodu. Pripremalo se i jelo ono što je rodilo. Iako nisu znali za savremena pravila zdrave ishrane, naši su se preci hranili dobro, zdravo i raznovrsno.
Vojvođanska tradicionalna kuhinja bogata je ukusima. Uticaj na nju imali su svi narodi koji su živeli u istom prostoru.
Suštinu vojvođanske kuhinje činili su lokalni sezonski proizvodi.
Znalo se šta se jede leti a šta zimi.
Iako nisu znali za savremena pravila zdrave ishrane, naši su se preci hranili dobro, zdravo i raznovrsno.
Pravilo je bilo: kad se radio težak posao, moralo se i dobro jesti. Da se izdrži.
Jedan od najtežih ali i najvažnijih poslova u toku godine je žetva.
Tradiciju košenja žita na tradicionalan način čuvaju u mnogim mestima u Vojvodini. Među njima je i Mužlja.
I ove godine na Mužljanskim ritovima održani su po 35. put “Žetelački dani”.
PRVO FRUŠTUK ONDA NA POSAO
Žito se nekada kosilo ručno, kosom, što je spadalo u vrlo teške paorske poslove. Nije lako bilo ni ženama koje su pratile kosce i vezivale snopove.
Da bi se tako težak posao obavio kako treba, valjalo je pre početka dobro doručkovati.
Kako je izgledao tradicionalni žetelečki doručak?
Doručkovalo se ono što se imalo. Naši stari su znali sva pravila zdrave ishrane iako je nisu tako zvali. Na čaršavu su se uvek našle sezonske namirnice, što je osnov današnje filozofije zdrave ishrane. Jedi lokalno i jedi sezonsko.
Dakle, za doručak je uvek bilo šunke, slanine, i one prošarane ali i dobre sapunjare, dobre domaće sušene kobasice… Obavezno sir i obavezno kiselo mleko, koje se kiselilo u glinenim ćupovima. Ako je sazreo paradajz, i njega je bilo na trpezi ali obavezan je bio kiseli krastavac ali kišeljen u vodi i na suncu. Još se neko seća tog recepta: u veliku teglu stave se poveći krastavci, mirođija koja je otišla u seme i parče hleba umotanog u gazu. Velika tegla na sunce i posle par dana božanstveni krastavci iz vode.
Od kolača, štrudle sa makom, višnjama, sirom, rogačem plus kolači sa sezonskim voćem, pre svih višnjama i kajsijama. Voće – jabuke petrovače, jer se nekad kosilo u julu a ne kao sad, da se do 15. juna žetva obavi.
Piće – voda a rakija obavezno. Rakija ne samo što je dodavala snagu, nego je na vrućinama sprečavala znojenje i utolila žeđ.
