Zid pored gradske magistrale, ispred Pinove vile, srušen je namerno jer bi se srušio slučajno.
Odavno ovaj zid predstavlja bezbednosni rizik, baš kao i onaj preko puta.
I tek kad je rizični zid uklonjen, ogolila se istina.
Gradska lepotica, Pinova vila, ukazala se kao slika i prilika naše kolektivne nebrige, nemara, nezainteresovanosti, depresije, neznanja…
Od kada je iz ove prelepe građevine iseljen Plućni dispanzer, gradske vlasti, a bilo ih je, ne znaju šta će sa njom.
Izgovori kao što su nerešeni imovinsko-pravni odnosi, sudski procesi koji traju decenijama, nedostatak para, oličenje su licemerja.
Obećanja koja su stizala sa najviših nivoa vlasti, bila su još gora.
A najgore od svega je bila potpuno ignorisanje javnosti koje je sa pravom pitalo i pitalo, šta će biti sa Pinovom vilom koja je i jedan od simbola ovog grada i ima li neko od nadležnih neku, iole smislenu ideju.
Pa je tako prošle godine Skupština grada donela odluku o pokretanju postupka pribavljanja nepokretnosti iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu grada Zrenjanina, neposrednom pogodbom, bez naknade.
Tom je odlukom predloženo Vladi Srbije da i ona donese odluku o prenosu prava javne svojine na zgradi površine 327 kvadratnih metara, u Ulici Ive Lole Ribara 13, koja je kategorisana kao kulturno dobro.
U pitanju je Pinova vila, koja je napuštena i koja se već duže vreme nalazi u kritičnom stanju, obrazloženo je.
„Nepokretnost se pribavlja u cilju njene sanacije, rekonstrukcije i revitalizacije, nakon čega bi bila pretvorena u Centar za savremenu umetnost i nove medije. Time bi se stvorila mogućnost da grad Zrenjanin ovim atraktivnim objektom i kvalitetnim umetničkim programima, koji bi se sprovodili u njemu, a koji bi bili namenjeni uglavnom mladim ljudima, obogati svoju kulturnu i turističku ponudu“, pisalo je u obrazloženju te odluke.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin prethodno se obratio lokalnoj samoupravi sa inicijativom za pribavljanje Pinove vile u svojinu grada Zrenjanina, budući da su nerešeni imovinsko-pravni odnosi u prethodnom periodu bili smetnja za dobijanje sredstava kod Ministarstva kulture Republike Srbije, uz pomoć kojih bi se pristupilo što hitnijoj sanaciji i rekonstrukciji ovog spomenika kulture.
I od tada – muk.
Predlog je poslat jednoj, a u međuvremenu je stigla i druga Vlada, koja sigurno ima prečih briga od jedne Pinove vile.
Baš kao što preče brige ima i gradska vlast.
Od zahteva Zavoda u kom se govori o hitnoj sanaciji prošlo je godinu dana, možda i više.
Sreća da je zahtev urgentan, koliko bi tek trajalo da nije hitno.
